„Sudbina ‘Ateljea 61’ baš kao i Ilije Bašičevića Bosilja, baškari se u raskošnim bojama, i kruži širom sveta”, ovako počinje priču autorka izložbe „Fantastika Ateljea 61 Bosiljem” Jelena Đorđević. Ova impozantna izložba otvorena je 11. marta u Kulturnoj stanici Svilara i obuhvata 13 tapiserija nastalih od 1967. do 1975. u Ustanovi za izradu tapiserija „Atelje 61”. Kako kaže autorka, Ilijino stvaralaštvo, „naivni ekspresionizam”, govori o oštrini njegovih misli, izražava ono što je iskonsko i primarno u čoveku. Kroz ovu izložbu, publika je u prilici da oseti kako je umetnik disao, sanjao, u šta je verovao, šta ga je inspirisalo i kakav je život živeo.
„Ilija je bio ozbiljan i neverovatan stvaralac, umetnik Art Bruta. U njegovim delima, vi možete videti i religiozne i nacionalne motive, srpske srednjevekovne mitove i legende, epske pesme, ličnosti iz Kosovskog boja, scene iz starog i novog zaveta, i ove stvari ukazuju upravo na to koliko je zapravo Ilija imao široko obrazovanje i pogled na svet”, kaže Jelena Đorđević i dodaje:
“U okviru ove izložbe, gledali smo da zastupimo po jednu iz svakog ciklusa, svakog mita ili legende. Bili smo na slatkim mukama jer su svih 28 tapiserija odlične, a izbor je pao na ovih 13. Na primer, jedna od tapiserija nosi naziv Životinje i ptice sa Ilijade, to je jedan svet koji je Ilija sam stvorio. Baš zato što je život bio okrutan prema njemu, on je izmislio svoj svet”.
Spajanjem formalnih i konstruktivnih elemenata Bosiljevog slikarstva i tapiserija, nastala su izvrsna, vanvremenska umetnička dela. Po Bosiljevim kartonima izvedena su neka od najlepših dela u tapiserijskoj umetnosti. Izložba „Fantastika Ateljea 61 Bosiljem” nastala je povodom obeležavanja 60 godina postojanja „Ateljea 61”, u saradnji sa Fondom „Ilija i Mangelos”, čija je upraviteljka Bosiljeva unuka, Ivana Bašičević Antić, koja kaže da joj je neizmerno drago što se izložba desila jer tapiseriju prati ciklus kretanja odobravanja i – neodobravanja.
„Kada je trajala borba za ustanovljenjem ‘Ateljea’, to je bilo vreme jednog velikog entuzijazma i želje da se stvara i da se naprave neki novi iskoraci. Nakon toga naišao je ‘crni’ period, kad je to sve stalo i tada je tapiserija bila skrajnuta kao jedan umetnički oblik izražavanja. Vezivana je za rad koji obavljaju žene, kućni rad. To je uticalo i na nas, jer smo mi te tapiserije morali da očuvamo, one su velike, teške, čuvate ih da ih ne ugroze moljci, i shvatate da su one nešto što je vama fantastično, ali ne možete ih negde izložiti. E onda se 2004. pravila velika izložba u Etnografskom muzeju u Beogradu. Prvi put su one tad sve osvanule u jednom ogromnom prostoru, i bilo je zaista impresivno videti ih tako postavljene, kako treba. Nakon toga, obišle su galeriju „Boška Petrovića”, „Ilijanum”, i to je vreme kad smo shvatili da će one imati svoj život”, kaže Ivana Bašičević Antić.
Nastala u konvergiranju francuske i flamanske tradicije i domaćeg nasleđa ćilimarske tehnike tkanja na razboju, tapiserija je, kao autonomni, vizuelni medij, kod nas prešla zavidan put od naivnih pionirskih eksperimenata do autentičnih i originalnih ostvarenja, koji prate savremene svetske umetničke tokove. U Zbirci „Ateljea 61“ koja broji gotovo 300 tapiserija našla su se dela brojnih znamenitih umetnika čije je delovanje i rad najbolji reprezent postojanja pojma savremene umetnosti u Srbiji. Upravo ova Ustanova za izradu tapiserija za 60 godina postojanja izlagala je na preko 280 izložbi širom sveta – od Brazila, Vašingtona, Njujorka, Kopenhagena, Pariza, pa sve do Tokija.
Svi zainteresovani, izložbu mogu pogledati do 16. aprila u toku radnog vremena Kulturne stanice Svilara (od 10 do 18 sati). Tokom trajanja izložbe planirana su predavanja, koja će voditi dr Ivana Bašičević Antić, i kustoskinja „Ateljea 61“ i autorka Jelena Đorđević. Takođe, tkalje-specijalistkinje umetničkog tkanja „Ateljea 61“ u okviru radionica koje će biti održane 24. i 25. marta od 12 do 14 sati, svim zainteresovanim će demonstrirati na malim, horizontalnim razbojima tehnike tkanja, i uvesti ih u kreativni deo koautorstva u stvaranju tapiserije, od kartona umetnika do finalnog dela. Posetioci će i sami imati prilike da se oprobaju u stvaranju ovog jedinstvenog vizuelnog umetničkog medija. Za kustoska vođenja, kao i radionice, svi zainteresovani se mogu prijaviti putem mejla [email protected].
Foto: Uroš Dožić