Izložba „Plafon 100/2/2“ predstavlja transgeneracijske razlike u ispoljavanju i shvatanju emocija kroz, na prvi pogled, nespojive materijale teških metalnih ploča i prozračnih digitalnih fotografija. Autori, Predrag Uzelac i Goran Augustinov, putem instalacija i video projekcija prikazuju radove koji pripadaju različitim vremenskim okvirima, narativima, zajednicama i društvima i predstavljaju metaforu međuljudskih odnosa.
O temi izložbe i o tome šta čini jedan grad kulturnom prestonicom, razgovarali smo sa autorima, Predragom Uzelcom i Goranom Augustinovim. Izložba će biti otvorena u Kulturnoj stanici Svilara u četvrtak, 19. novembra u 19 časova, a posetioci će moći da je posete do 24. novembra, svakog radnog dana u periodu od 10 do 18 časova.
Izložba „Plafon 100/2/2“ tematizuje ljudske odnose, a motivi su stare fotografije koje evociraju neka druga vremena – da li radovi predstavljaju žal za nekim izgubljenim vremenima ili su možda komentar na savremene odnose?
Goran: Izložba se bavi posmatranjem ljubavi kroz vreme i poređenjem sa ličnim iskustvom.
Predrag: Izložba „Plafon 100/2/2“ pre svega predstavlja sučeljavanje tradicionalnog i modernog odnosa dve osobe koji se prelama kroz prizmu društva, braka, evolucije, etike, duhovnosti, religije, revolucije… i ljubavi, na početku i kraju. Dakle, apsolutno predstavlja savremene odnose koji uzimaju u obzir svoju genezu. Ne radi se, bar kod mene, o nostalgiji, ili žalu za nekim prošlim vremenom, odnosno principu tadašnjih odnosa, već o forenzičkoj analizi, nikako kritici.
Ko su ljudi predstavljeni na metalnim panelima? Da li mislite da će neko od posetilaca prepoznati svog dalekog rođaka ili predaka?
Goran: Ljudi su izvađeni slučajno iz konteksta vremena i analizirani. Bilo bi jako lepo saznati realan život tih ljudi od njihovih rođaka, potomaka, poznanika, prijatelja. Nadamo se takvom raspletu.
Predrag: Ko su ljudi s fotografije od kojih je sve počelo? E pa to su Adam i Eva ove naše priče. Goran je kupujući ram na Najlon pijaci, izvadio fotografiju iz njega, ostavio je, krenuo. Dobroćudni prodavac je potrčao za njim. Rekao je da i nju obavezno mora da ponese, da je ne razdvaja od rama. Sve je to bilo jako simpatično. Smejali smo se kasnije, dok smo pili rakiju i gledali uramljenu fotografiju u Goranovom salonu. Međutim, to je prvo pitanje koje se i nama nametnulo kada smo se malo udubili u nju. Ono se rasprslo u bezbroj drugih… Kad je nastala? Šta nose emocije na njihovim licima? Kakav je bio njihov brak? Da li je uopšte bio tipski ili poseban? Iz kojih su staleža? Kog obrazovanja?… Pa toliko toga obećava na toj fotografiji, kako su završili na pijaci?
Artefakti starih vremena su svuda oko nas, za one koji znaju da traže. Šta je riznica vaše inspiracije, gde pronalazite slike koje prikazujete na ovoj izložbi?
Goran: Slika je pronašla nas. Zapravo, ovde se radi o jednoj fotografiji koja je uveličana, a onda rasparčana u segmente koji su delovi instalacije.
Predrag: Mislim da sam malopre dao odgovor, ali još mogu reći da i drugi artefakti prošlosti za mene nisu puki muzejski predmeti koje treba imati u kolekciji. Oni uvek za mene nose bujicu pitanja i asocijacija, koja su i opšta i lična. Imaju za mene veliku vrednost tek kad pružaju opet, danas i sutra. Opet to sučeljavanje prošlosti i budućnosti. Mi im samo nekad damo neku drugu funkciju, da im pomognemo da i dalje opstaju. Što je rekao moj brat Sloba Misailović: „Malo truda i talenta i eto… Mislim da sam pogodio.“ On je, tom našom istom inspiracijom, slično Goranu i meni, takođe od vrhunske selekcije muzičkih artifakata, za sve ovo aranžirao sjajnu muziku, od uglavnom Subinih (Mitar Subotić Suba) malo poznatih kompozicija i jedne, u njegov mikrofon izrečene, divne ljubavne recitacije čuvenog džezera Tonija Skota (Tony Scott), desetine godina ne prezentovane… Možda nisam slučajno i ja fotograf. Zar to ne radi i fotografija?
Ljudsko lice je oduvek bilo izvor inspiracije, koliko je digitalizacijom i masovnom produkcijom fotografija izgubljeno na autentičnosti prikaza čovekovog lika?
Goran: Čovek je oduvek imao potrebu da se predstavlja onakvim kakav nije. Razlika je u tome što je danas potpuno banalizovano.
Predrag: Jeste, ljudsko je lice uvek bilo izvor inspiracije, smatram da će tako i ostati, dok ga ne budemo na svoju ruku preterano menjali i izobličavali. Da li se to kvari novim digitalnim medijima? Mislim da ne, novi digitalni mediji su omogućili nekim kvalitetnim razmišljanjima o portretu mogućnost da se nekad uspešnije izraze, neretko bez obzira na svoje zanatske performanse. Oni, ipak, apsolutno zahtevaju ozbiljnu umešnost, za nešto više, tako da masovna upotreba i produkcija i dalje ne vodi linearno masovnom porastu razmišljanja o portretu i kvalitetu, odnosno, zanatu izražavanja istog.
Kome je sve namenjena ova izložba?
Goran: Porodici, jaka porodica je lek za obolelo društvo. Takođe, jedna od želja je i da izložbu posete naši stariji sugrađani, koji bi nam pomogli da zatvorimo krug.
Predrag: Ova tema je ontološki teren za sve nas, konačno jedno mesto gde nema obespravljenih.
Evropski parlament je potvrdio da će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture 2022. godine. Šta jedan grad, po Vašem mišljenju, čini kulturnom prestonicom?
Goran: Dobra energija pojedinca, dobra energija mase, nikako prazne priče.
Predrag: Prestonicu kulture bi pre svega trebalo da čine zapravo kulturni ljudi, odnosno njihov stav o kulturi. Vrlo lako se zaboravlja da se do takvih ljudi i stavova dolazi najčešće kulturnim prethodnicima, ljudima koji su imali svest o tome zašto, koliko nam je kultura potrebna i koliko u nju mnogo treba ulagati. Da bi mi danas jeli hleb kulture, žito je moralo davno biti posejano. Koliko su ti ljudi bili izdašni to vidimo čak i danas, niko drugi nas do ovakve titule bez njih ne bi doveo. Očigledno su pravili razliku između izraza ulaganje u kulturu i izdvajanje za kulturu.
Izložba „Plafon 100/2/2“ jedan je od 42 projekta koji je dobio sredstva na Javnom konkursu, u okviru projekta „Umetnici. Sad!“ koji ima za cilj jačanje lokalne kulturne scene, podizanje njenih kapaciteta kroz mrežu kulturnih stanica, decentralizaciju kulture i jačanje publike.
Organizatori mole sve posetioce da se, radi očuvanja zdravlja i lepšeg i kvalitetnijeg uživanja u kulturnim sadržajima, pridržavaju svih mera. Posetioci su u obavezi da nose zaštitne maske na svim događajima. Kontroliše se maksimalan broj ljudi u zatvorenom prostoru. Organizator zadržava pravo izmene održavanja programa i formata događaja u slučaju promene epidemioloških mera.
Foto: Vladimir Veličković
