Implementacijom kišnog vrta u okviru Kulturne stanice Svilara, 15. septembra u 10.00 časova, pokreće se inicijativa u pogledu ekološke osvešćenosti i klimatske adaptacije grada. Ovakva rešenja mogu poslužiti kao pozitivan primer, koji bi podstakao njihovu popularizaciju kao multifunkcionalnih rešenja i dalju implementaciju na ostalim lokalitetima u Novom Sadu.
U izgradnji kišnog vrta planirano je učešće građana/stanovnika kao i đaka iz OŠ Ivan Gundulić u Novom Sadu, čime se posebno ističe značaj izgradnje u povećanju svesti mladih o značaju primene Prirodom inspirisanih rešenja koji mogu da stvore dodatnu ekološku, socijalnu i ekonomsku vrednost gradova. Autor projekta je dr Amela Greksa, master inž. pejzažne arhitekture, Udruženje naučnica Srbije SRNA.
Nešto više o kišnim vrtovima:
Kišni vrtovi predstavljalju ekološka, prirodom inspirisana rešenja, koja se projektuju sa ciljem da prihvate, infiltriraju i prečišćavaju urbanu, atmosfersku vodu. Cilj održivog upravljanja urbanim vodama uz primenu ovih rešenja je da se voda tretira što je bliže izvoru, na samom mestu njenog nastanka. Najčešće su to lokaliteti kao što su putevi, saobraćajnice, krovovi objekata i parkinzi. Imperativ u ovim vrtovima je to da voda postaje sve značajnija karakteristika javnih prostora, a upravljanje njome se otvoreno i kreativno prezentuje kroz ovakva rešenja. Pored toga, kišni vrtovi pokušavaju da reprodukuju fizičke, hemijske ili biološke procese iz prirode i oponašaju etape ciklusa kruženja vode, podstiču infiltraciju atmosferskih voda, skladištenje vode, isparavanje i/ili ponovno korišćenje kišnice.
Najvažnije komponente kišnih vrtova su zemljište, u koje se najčešće unose različiti materijali za pospešivanje inflitracije i vegetacija koja je odgovorna za značajan deo uklanjanja zagađujućih materija iz atmosferske vode. Prednost u odabirz biljnih vrsta se najčešće daje neinvanzivnim i autohtonim vrstama, koje takođe privlače i pružaju stanište različitim insekatima i životinjama.
Benefiti kišnih vrtova:
U kišnim vrtovima, voda se tretira različitim biohemijskim procesima i na taj način se umanjuju zagađenja i čuva kvalitet vode. Usmeravanjem kišnice u zemlju umesto u kanalizacione cevi, dopunjuju se podzemne vode, što je od velikog značaja za rešavanje problema njihovog nedostatka. Uključivanjem kišnih vrtova u otvorene, urbane javne prostore pored smanjenja rizika od plavljenja, poboljšnja se kvalitet atmosferskih voda iz urbanih područja, utiče se na stvaranje zelenih koridora koji povećavaju biološku raznolikost i takođe se umanjuje efekat urbanog toplotnog ostrva.
