Projekat „Moć limene kutije“ biće održan 20. decembra u 17.00 časova u Kuturnoj stanici Svilara.
Veliki deo graditeljskog fonda nekadašnje industrijske zone na Podbari decenijama stihijski propada čekajući adekvatnu strategiju za urbanu obnovu. Danas, kada je stanogradnja u Novom Sadu dobila novi talas ubrzanja, devastirani industrijski kompleksi našli su se na meti investitora.
Policy Brief: COVID-19 and Transforming Tourism podvlači da obnova turizma treba da se zasniva na inovacijama usredsređenim na stvaranje novog održivog pristupa koji povezuje korisnike sa kreativnim industrijama, osnažuje zajednice i promoviše nove digitalne proizvode i iskustva. Uzimajući u obzir aktuelnu situaciju, predloženi projekat ima za cilj da istakne kulturno-turistički potencijal industrijskog nasleđa Đorđa Dunđerskog na Podbari.
Istorijski kontekst
Đorđe Dunđerski rođen je 1873. godine, kao stariji sin uvaženog veleposednika, Lazara Dunđerskog. U svojoj mladosti je živeo klasičan život bogatih plemića – voleo je kockanje, žene i konje. Nije štedeo očevo bogatstvo, zbog čega je bio stalna tema budimpeštanskih novina, iako je u to vreme već bio skupštinski poslanik u mađarskom parlamentu. Njegov brat Gedeon oženio se ranije i važio je za ozbiljnijeg i pouzdanijeg sina Lazara Dunđerskog.
Preokret u životu Đorđa Dunđerskog desio se 1917. godine, kada mu je preminuo otac, veleposednik Lazar Dunđerski. Iste godine je nasledio imanja Kamendin i Kulpin, a ne samo to, već i ogromnu odgovornost. Ozbiljno shvativši svoje obaveze, Đorđe Dunđerski je savesno vodio imanja i dalje ih je razvijao. Posebno su se isticale njegove ergele. Njegovi konji su bili veoma uspešni na domaćim i inostranim trkama.
Usled posleratnih kolonizacija površina njegovih imanja se menjala. Kada su okolnosti postale povoljne, Đoka Dunđerski uz poljoprivrednu započinje i svoju industrijsku delatnost. Od tada osim poljoprivrede, njegova imanja su korišćena i za razvoj industrije – fabrika seruma „Kamendin“ i fabrika konzervi „Kulpin“, što je Đoki Dunđerskom sa jedne strane omogućilo da nastavi očevim stopama, a sa druge strane da izađe iz njegove senke – da stvori nešto svoje.
Istorijat
Fabrika „Kamendin“ sagrađena je 1920. godine, a već 1921. je započela sa radom. Kapital fabrike bio je 3,5 miliona dinara. Proizvodili su razne serume protiv životinjskih bolesti, kao i dezinfekciona sredstva. U fabrici su se vršila bakteriološka ispitivanja, sasvim besplatno. Među zaposlenima su bili eminentni veterinari koji su učestvovali na domaćim i inostranim skupovima. Svoje proizvode su eksportovali u Francusku, Španiju, Austriju, Englesku, Škotsku. Imali su i prekookeanski transport. Godine 1931. kapacitet fabrike još uvek nije bio u potpunosti iskorišćen, ali se svakog dana osetio napredak.
Svoje fabrike Đoka Dunđerski rado je predstavljao na domaćim i međunarodnim sajmovima, na kojima je dobijao brojna priznanja. Npr. na subotičkom sajmu 1925. godine, između ostalih novosadskih fabrika svoju izložbu je imala fabrika „Kamendin“, u istoj sobi sa fabrikom „Kulpin“. Bili su izloženi životinjski serumi. Fabrika je bila jedna od prvih fabrika osnovanih u Jugoslaviji (Kraljevina SHS) i jedina fabrika seruma u državi.
Da je Đoka zaista bio veliki čovek i iskusni privrednik, dokazuju njegove beleške u kojima je jasno definisao ciljeve svojih delatnosti: rad za neki viši cilj, iskorišćenje prirodnih resursa, pomaganje nižem sloju stanovništva. „Kombinovanom mojom delatnošću na poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji, koje se dve proizvodnje u ovoj našoj pokrajini tako savršeno i srećno međusobno dopunjuju, meni je cilj da do krajnjeg mogućeg maksimuma iskoristim naše zemljište, naše podneblje i naše sunce, kojim nas je neocenjivim blagom priroda tako bogato obdarila. Meni je u isto vreme cilj i da to svojom intenzivnom i kombinovanom delatnošću stalno zaposlim bar izvesan deo viška našeg ovdašnjeg seljačkog stanovništva.“
Ciljevi projekta
Građani su glavna ciljna grupa kojoj je projekat namenjen. Oni će biti uključeni u projektne aktivnosti, kroz dva nivoa – u okviru pripremne i finalne faze.
U pripremnoj fazi biće sprovedeno anketiranje lokalne zajednice (različite starosne kategorije) u cilju ispitivanja njihovih znanja, potreba i ideja u pogledu vrednovanja i očuvanja industrijskog nasleđa. Građani će potom biti uključeni u sledećoj fazi, kao publika u okviru multimedijalnih prezentacija rezultata istraživanja. Tada će steći određena znanja i iskustva u oblasti neophodna za delovanje u oblasti obnove industrijskog nasleđa.
Projekat je takođe namenjen stručnoj javnosti (zaposlenima u službi zaštite i turizma), donosiocima odluka na nivou lokalne samouprave, vlasnicima i korisnicima predmetnih objekata/kompleksa. Rezultati istraživanja na terenu i u arhivima mogu poslužiti kolegama iz nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture za izradu predloga zaštite analiziranog lokaliteta.
Ključni cilj projekta je razvoj svesti o značaju, vrednostima i potencijalima industrijskog nasleđa grada, kao i edukacija različitih aktera za uključivanje u procese aktivne zaštite industrijske baštine. Opšti cilj projekta je da stvori dugotrajan efekat u oblasti proučavanja, obnove i prezentacije industrijskog nasleđa i ponovljivost u budućnosti.
Realizacijom projekta biće ostvareno nekoliko specifičnih ciljeva:
1. Povećano interesovanje za industrijsko nasleđe
Rezultat sistematizacije, analize i obrade podataka biće formiranje metodološkog okvira za razvoj modela integrativnog pristupa u zaštiti industrijskog nasleđa. Kroz izložbu će biti prikazani rezultati istraživanja, a očekivani rezultat je povećanje interesa različitih aktera za industrijsko nasleđe.
2. Poboljšan pristup industrijskom nasleđu i razvoj njegovog kulturno-turističkog potencijala.
Izložba je planirana na samoj lokaciji, kada će prostori napuštene fabrike biti dostupni i otvoreni za javnost. Očekuje se upisivanje ovih lokaliteta na mapu kulturno-turističkih atrakcija grada, njihova pravna zaštita kao spomenika kulture i povećanje pristupa ovim lokalitetima ne samo u vreme projektnih aktivnosti, već i u budućnosti.
3. Određenje mesta novosadskog industrijskog nasleđa
Očekivani rezultat istraživanja predmetnih objekata jeste utvrđivanje njihovog postojećeg stanja i dolazak do novih saznanja o njihovim vrednostima, odnosno određenje njihovog mesta u korpusu industrijske baštine ne samo Vojvodine, već i šireg regiona.
