„I kada danas izdaleka i izbliza u isti mah gledamo Momine slike, utisak o plavoj liniji života, kako bi rekao Branko V. Radičević, traje neponovljivo i tako sugestivno, oproštajno ali i mladićki razdragano”, ovako je književnik Draško Ređep opisao stvaralaštvo velikog srpskog slikara, književnika i novinara Mome Kapora, čiju izložbu će publika imati priliku da pogleda od četvrtka, 23. decembra u 19 sati, do 6. januara u Kulturnoj stanici Svilara.
Pored trinaest slika – „Orkestar”, „Desanka Maksimović”, „Anđeo potrošačkog društva”, „Svadbeni buket”, „Stari kredenac”, „Ruže u politici”, „Poklonjenje mudraca II i III”, „Liki i Arčibald“, „Anđeo sa mehaničkim krilom”, „Jezz”, „Kafe nostalgija”, „Karusel”, „Prodavnica antikviteta” i „Školica puž II” – svi ljubitelji njegovog slikarskog opusa videće i lične predmete umetnika: četkice, štafelaje, palete iz njegovog ateljea u Beogradu.
Novosađani i njihovi gosti uživaće, pred sam kraj 2021. godine, u Mominim delima natopljenim najlepšim emocijama i sentimentom, te će tako uroniti u skoro iščezli svet pun nostalgije, ljubavi i lepote. Na otvaranju izložbe u četvrtak, 23. decembra u 19h publici će se obratiti i Ljiljana Kapor, Momina supruga i osnivačica Zadužbine Mome Kapora.
Momo Kapor rođen je u Sarajevu 1937. godine. Odmah na početku života, ostaje bez majke te je tako ratne godine proveo u svom rodnom gradu kod bakine sestre, a otac ga je po završetku rata, doveo u Beograd. Po maturiranju, Kapor se odlučuje za studije slikarstva na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, gde je diplomirao 1961. godine. Momo Kapor, još kao gimnazijalac Treće beogradske gimnazije a zatim i kao student, počinje saradnju sa nekoliko časopisa u kojima objavljuje likovne kritike.
Nešto kasnije počinje da piše putopise, feljtone i priče koje objavljuje u „Vidicima”, „Politici”, „Oslobođenju”, „Ninu”, „Mladosti” i „Književnim novinama”. Tada nastaju i njegove prve radio drame koje šalje na konkurse, često pod pseudonimom. Momo Kapor je autor preko četrdeset knjiga. Osim romana i priča pisao je drame, putopise, esejističku prozu i bavio se ilustracijom.
Njegove knjige su prevedene na mnoge strane jezike. Tokom života potvrdio je svoje pripadanje srpskom književnom korpusu i bio je dragocen hroničar zbivanja, često nesrećnih, koja su pratila njegov narod. Paralelno sa književnim radom bavio se i slikarstvom, a u isto vreme je i ilustrovao gotovo sve svoje knjige. Imao je samostalne izložbe u Srbiji, SAD, Italiji, Švajcarskoj, Venecueli, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
„Kao što znate, ne kaže se renesansna, nego kaporovska ličnost. Tačnije, više se ne kaže, jer je pojam renesansna ličnost bio kod nas u upotrebi sve do pojave Mome Kapora krajem pedesetih godina prošlog veka. Sam Momo Kapor je podeljena ličnost, i to na renesansnu i kaporovsku, mada se ne zna, ni koja je koja, ni gde prestaje jedna, a počinje druga”, napisao je Matija Bećković o Momi Kaporu, dodavši da se „zna ono što se oduvek znalo; ko zna jedno, zna sve. A Momo Kapor kao i svaka renesansna, odnosno kaporovska ličnost piše kao što slika, a govori kao što crta”.
Izložbu slika Mome Kapora, zajednički priređuju Zadužbina Momo Kapor, izdavačka kuća „Vina” iz Francuske koja priprema monografiju posvećenu ovom velikom piscu, slikaru i novinaru, Kulturna stanica Svilara i Udruženje „Almašani”.
Izložba će biti dostupna za posetioce svim radnim danima i vikendom od 10 do 20 časova, osim 1. i 2. januara. Uz to će biti organizovana i dva termina za stručno vođenje kroz izložbu: 28. decembra od 18.00 do 18.45 sati i 4. januara takođe od 18 sati.
Organizatori mole sve posetioce da se, radi očuvanja zdravlja i lepšeg i kvalitetnijeg uživanja u kulturnim sadržajima, pridržavaju svih mera. Posetioci su u obavezi da nose zaštitne maske na svim događajima. Organizator zadržava pravo izmene održavanja programa i formata događaja u slučaju promene epidemioloških mera.