Međunarodna izložba naivnog slikarstva „Our home, our life, our dreams“

Đorđa Rajkovića 6b, 21000 Novi Sad   Radno vreme: pon – pet 10.00 – 18.00 | 29. septembar - 10. oktobar u 19:00 | Svilara

Međunarodna izložba naivnog slikarstva „OUR HOME, OUR LIFE, OUR DREAMS“ biće otvorena u nedelji vuzuelne umetnosti u okviru Kaleidoskopa kulture, 29. septembra u 19.00 časova u Kulturnoj stanici Svilara. Posetioci će imati priliku da posete izložbu do 10. oktobra.

Izložba je rezlutat višegodišnje saradnje Kulturne stanice Svilara sa Udruženjem za razmenu obrazovanja Kine i Srbije, kao i Udruženja Naiva Art iz Kovačice koje se odazvalo pozivu Svilare da se priredi komparacija stvaralaštva naivnih umetnika dve regije.

Na izložbi koja je pred nama vidimo umetničke radove koji prikazuju scene iz porodičnog života i iz života zajednice. Vidimo decu koja se igraju, ljude koji oblikuju staklo, love ribu, obavljaju kulturne, agrarne i druge aktivnosti. Vidimo realistične prikaze koji u nekim slučajevima postaju alegorije, te kuće počinju da izgledaju bajkovito, a igrači počinju da lete kao vetrom poneseni. Naizgled, svi ovi radovi mogu poticati iz istog primorskog mesta, prikazujući ga kroz različita godišnja doba i kroz različite ljudske aktivnosti. Međutim, oni su nastajali na vrlo udaljenim lokacijama – u Kovačici u Banatu i u Rizhao gradu u Kini, od strane umetnika koji nisu živeli u obe sredine. Kako onda među ovim radovima ima toliko sličnosti?

 

 

Oba mesta su multikulturalne sredine sa vrlo bogatom istorijom. Kovačica je tokom istorije bila u Osmanskom carstvu, Kraljevini Mađarskoj, Austrougarskoj monarhiji, u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Rizhao (u prevodu: „Sunčevi zraci“) ima nekoliko hiljada godina dugu istoriju, razvijanu pod nekoliko dinastija, a tokom XIX veka je bio tik uz nemačku koloniju u Jiaozhou zalivu. Stoga ne čudi da umetnici iz ovih mesta kao najčešću temu biraju kulturu koja se razvijala u kontinuitetu u različitim društveno-političkim okolnostima, te svi radovi imaju gotovo antropološki pristup prikazivanju života u oba mesta.

 

Ako se detaljnije sagledaju radovi, uviđa se da oni imaju gotovo istovetan pristup bez obzira na geografsku udaljenost. U radovima kako iz Kovačice, tako i iz grada Rizhao upečatljiva je kompoziciona raspoređenost prikazanih elemenata na slikama koja je takva da sve što je prikazano ima dovoljno mesta da bude razrađeno do detalja i retko kada elementi zaklanjaju jedni druge. Gledalac tako jasno može da sagleda detalje odeće, detalje okoline, detalje predmeta koji upućuju na prikazane aktivnosti. Na slikama svaka šara na odeći, svaka ptica, riba, meduza, grana drveta, klas pšenice, zabat kuće ima dovoljno mesta ne samo da bude prikazan(a) u svojoj lepoti, nego i da naizgled „raste“ dalje.

Tako u radovima slovačke/srpske/vojvođanske/banatske/jugoslovenske umetnice Zuzane Halupove (Zuzana Chalupová, 1925–2001) dovoljno mesta ima svaki cvet, svaka ptica, svaki arhitektonski objekat, konj i kočije, dete, Sneško Belić, iako su u njenim radovima deca centralni motiv (koji prevazilazi jugoslovenski kult mladosti). Ovakav pristup govori ne samo o posvećenosti kulturi, nego i o harmoniji života, o tome da ima mesta za sve – i za rode koje su na ovim prostorima milionima godina, i za arhitekturu koja ornamentikom počinje da liči na kućice od slatkiša, i za cveće, zečeve, drveće, reke. Svi oni čine deo života i prikazom svih elemenata na isti način se stvara dojam harmoničnog odnosa između čoveka i onoga što ga okružuje.

Gotovo isti pristup zapažamo i u radovima umetnika iz grada Rizhao. Na primer, na slici „Radost mladih i starih“ (Zhao Jie / 赵洁) kompozicija je gotovo simetrična kako bi se stvorio osećaj uravnoteženosti i hramonije, i ona do detalja prikazuje sobu gde je svakom elementu posvećena ista pažnja i ostavljeno dovoljno mesta. Vidi se kakav je dezen tkanina, omot bombona, šare na keramičkoj figuri mačke. Vidi se svaka od prikazane četiri osobe do detalja – ko nosi ili ne nosi čarape, ko se igra, ko jede, ko je star, ko je dete, ko koji pokret pravi, tačno možemo da čujemo i smeh i intonaciju glasova. Na slici svaki predmet predstavlja svakodnevicu i navike jedne porodice, te je svaki izdvojen i lepo saglediv: hrana, telefon, fioke, pribor za crtanje, lula, vaza, četka, laptop, čajni set, Koka-Kola. Ista pažnja prema detalju je posvećenja i slikanju mace koja traži pažnju i hoće da učestvuje u igri.

Kompoziciona organizacija na slikama iz Kovačice i grada Rizhao jasnim prikazom svakog elementa u isto vreme prikazuje i njihov međusoban odnos zasnovan na harmoniji. Stoga nije začuđujuće da one sve zajedno izgledaju kao da su slika jednog grada i njegove okoline. Sličnost ne potiče od stila ili vrste umetnosti, nego upravo od zajedničke želje da se, gotovo antopološki, zabeleže prizori iz života i sreća življenja sa drugima.

    Sonja Jankov

 

Biografije naivnih umetnika iz Kovačice:

Martin Jonaš (1924 – 1996)

U rodnoj Kovačici završio je šest razreda osnovne škole. Počeo je da slika 1944. godine. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i na međunarodnim izložbama naive. Za svoj rad više puta je nagrađivan. Pored ulja na platnu, usavršio je i crtež. Na međunarodnoj izložbi crteža u Italiji 1978. godine osvoje je Zlatnu medalju, zajedno sa Dalijem i Gutuzom. Pišući o njegovom crtačkom talentu, jedan likovni kritičar u Italiji ga je nazvao Jonaš Veliki. Pet grafika Martina Jonaša 1976. godine otisnuto je u zlatu i uvrštene su u najbolje grafike sveta – Kapri, Italija.

Likovna koncepcija Martina Jonaša je jasna i jednostavna. Sa nesumnjivom sigurnošću u pokretu i formi stavlja figuru u centar kompozicije. Pejzaž povlači u drugi plan slike i na taj način ističe figuru i daje joj monumentalni karakter, a svom delu pečat univerzalnosti. Zahvaljujući ljubavi i predanosti slikarstvu, ali i ambiciji, retkoj među naivnim umetnicima, uspeo je da crtačke nekorektnosti u modelovanju izgradi sistem oblika u snažne deformacije koje se podvrgavaju unutrašnjem shvatanju važnosti proporcije i hijerarhije odnosa. Na njegovim platnima su lokalne boje i problemi. Na njegovim platnima su lokalne boje i problemi, kao i karakteristični likovi. Duboka ljubav i saživljenost sa duhom svoje sredine ne dozvoljavaju mu da odluta da se izgubi u literarnosti, jer ga ista ljubav upućuje na čistotu boje, jasne valere i svežinu tona. Plave boje slovačkih kuća i enterijera, žute i narandžaste boje suncokreta, klipova kukuruza i bundeva, zelenilo ravnice i rumenilo sunca natopili su njegove predele i obavili predstavljene likove. Krajnji ishod sažimanja njegovih tema, razigranog poteza, zvučnog kolorita i poetske atmosfere jeste humana misao o čoveku sa svim njegovim vrlinama i manama. To što svoju univerzalnu misao zaodeva konkretnim svetom koji dobro poznaje i još bolje tumači sa autoritetom, samo doprinosi vrednosti njegovih dela.

 

Zuzana Halipova (1925 – 2001)

Već u svojoj ranoj mladosti ispoljava izraziti umetnički talenat, kao članica Društva žena, izrađivajući folklorne naučne radove vedrihi svežih boja, komponovanih po vanrednom estetskom ukusu. Završila je samo pet razreda osnovne škole, gde uz vez pokazuje i svoj crtački talenat u kome se već nazire njen karakterisičan stil koji će kasnije biti osnova njenog snažnog i brzog uspona u oblasti naivne umetnosti u svetu. Prvu sliku uljanim bojama naslikala je 1964. godine, a prvu samostalnu izložbu je imala 1968. godine u Dubrovniku. Usledile su izložbe u mnogim metropolama sveta: Parizu, Londonu, Njujorku, Rimu, Beču, Bonu, Cirihu, Kopenhagenu, Stokholmu, Pragu, Ženevi, Dizeldorfu, Askoni, Bratislavi, Erlenbahu, Tokiju i drugim gradovima. Godine 1974. slika čuveno remek delo Zima na kojem verno prikazuje život u svom omiljenom selu zimi. Ovu sliku je Zuzana poklonila svetskoj organizaciji UNICEF u Ženevi kao svoj prilog siromašnoj deci u svetu.

Od te slike UNICEF štampa oko dva miliona čestitki za Božić. Iste godine u Ženevi pred brojnim posetiocima slika veliku uljanu sliku Deca Ujedinjenih nacija koju takođe daruje u humanitarne svrhe za ugroženu decu u svetu. Svoje slike dobrotvorno poklanjajoš i UNESKU i Crvenom Krstu, kao i mnogim ustanovama koje vode brigu o deci. Halupova je ponela i visoko odlikovanje za životno delo Ćirilo i Metodije kao najveće priznanje koje Matica Slovačka iz Bratislave dodeljuje uspešnim Slovacima u dijaspori. U braku nije imala dece, ali zato je u svojim slikama stvorila svet u kojem je bilo puno dece i predstavljanje dečjeg lica je postala osnovna tema u njenom stvaralaštvu. Likovni svet Zuzane Halupove je izmišljen dečji svet u kome postoje samo deca puna optimizma i sreća i ona predstavljaju njen kosmos i umetnički univerzum, zato su je s punim pravom u svetu zvali: MAMA ZUZANA.

 

Jan Husarik (1942 – 2017)

Husarik je u svom rodnom mestu završio sedam razreda osnovne škole. Bavio se poljoprivredom. Počeo je da slika 1958. godine temperom na papiru. Izlagao je na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama kod nas i u inostranstvu. Svoje radove je samostalno prezentovao i u Parizu, Tuluzu, Kamberi, Sidneju, Melburnu, Kuala Lumpuru… Za svoje slikarsko stvaralaštvo dobio je brojne nagrade i priznanja. Zlatnu plaketu u Trebinju – Slovenija (1974), Zlatnu medalju u Kaštelu Invernu – Italija (1975), Zlatnu plaketu u Ostuni i Oskara za umetnost i tehniku u Milanu – Italija (1976), Srebrni lovorov venac sa akademije slikala u Paviji – Italija (1977), Srebrni lovorov venac sa Zlatnom plaketom u Korzeti – Italija (1978), počasno članstvo Međunarodnog udruženja za kulturu Akademik u Napulju – Italija (1980), Orden Viteza Književnosti i umetnosti Francske Republike (1985) i druge. Spada među najistaknutije i najafirmisanije slikare kovačičke naivne umetnosti.

Njegovo slikarsko stvaralaštvo bilo je obeležno, jednom, u slikarstvu neuobičajenom temom – žeđu. Njegovo rodno selo Padina, od samih njenih početaka, mučio je nedostatak vode. Teška su to bila vremena kada se voda u Padini morala razvoziti buradima. Nedostatak vode i žeđ postali su centralni motivi slikarskog stvaralaštva Jana Husarika, koji je od njih stvorio univerzalni simbol žeđi, podejdnako žeđi telesne kao i duhovne, žeđi za ljubavlju i srećnim životom. U njegovim krajolicima su zbog toga često naslikani razbijeni ćupovi ili isušena burad kao direktna asoscijacija žeđi. Na njegovim slikama dominira crvena boja, koju on smatra za adekvatan likovni izraz letnje žege i suše. Ukupnu sliku žeđi i suše upotpunjuje i ispucana kora zemlje. Godinama se bavio pitanjem geografskog položaja lokaliteta čuvene Troje. To se odrazilo i u njegovom slikarskom izrazu, stvaranjem ciklusa slika mitološke orijentacije na temu Troje, smeštene u banatsku ravnicu i na obronke Padine.

Rozalija Markov (1956 – 2020)

Naivnim slikarstvom se bavila od 1985 godine. Izlagala na preko 100 izložbi u zemlji i inostranstvu od kojih su 47 samostalne. Svrstavaju je jednom od najboljih žena slikarki u svetu. Njeno slikarstvo odlikuju originalnost, bogatstvo kolorita, žanr motiv, enterijer, preciznost i čistota što je i odlika njenog unutašnjeg senzibiliteta. Slike joj se nalaze na svim kontinentima i u enciklopedijama naivne umetnosti. Nagrađivana je u zemlji i inostranstvu. 

 

Naivni umetnici iz Kine:

  1. Qiao Nuo – Češljanje plaže
  2. Qin Hongbo – Hajde da snimimo Tik Tok video
  3.  Ding Wanli – Pecanje na moru
  4. Song Quanguo – Suvo zrno na Suncu
  5. Li Mingxue – Gudački lavovi
  6. Xu Maosong – Pesma pecaroša
  7. Fu Chengfeng – Pesma krošanja
  8. Yuan Shifeng – Kilning
  9. Tao Kui – Plaža za kupanje
  10. Fu Chengfeng – Češljanje plaže u potrazi za morskim plodovima
  11. Ding Shuhua – Biti blagosloven
  12. Zhao Jie – Radosti mladosti i starosti
  13. Zheng Ronghua – Sa zrnom ili bez zrna, pogledaj u slamke/Grain or No Grain, Look at the Straws
  14. Zhong Chongfeng – Zauzetost istovarom ribe/Busy Unloading Fish
  15. Lv Xianglin – Dostavljanje konsolacione hrane/Delivering Congratulatory Food
  16. Bie Zhigang – Porodična fotografija/Family Photo
  17. Fu Chengfeng – Ribarova radost/Fisherman’s Joy
  18. Song Zhenli – Krave/Cows
  19. Qiao Yanmei – Plešući kineski san/Dancing Chinese Dream
  20. Qiu Yang – Slikari farmeri/Farmer Painters

参加画展作品及作者

  1. 《赶小海》- 乔诺
  2. 《咱也抖一抖》- 秦洪波
  3. 《出海》- 丁万里
  4. 《晒粮》- 宋全国
  5. 《线狮》- 厉明雪
  6. 《悬斗号》- 徐茂松
  7. 《赶海》- 付承峰
  8. 《大蓬歌》- 付承峰
  9. 《烧窑》- 袁世峰
  10. 《海水浴场》- 陶奎
  11. 《福到》- 丁淑华
  12. 《老少乐》- 赵洁
  13. 《有粮没粮看秸秆》 – 郑荣华
  14. 《卸鱼忙》- 仲重峰
  15. 《送喜干粮》- 吕相林
  16. 《全家福》- 别志刚
  17. 《渔家乐》- 付承峰
  18. 《牛》- 宋真理
  19. 《舞动中国梦》- 乔艳梅
  20. 《农民画家》- 邱阳