Grudni koš je mesto gde čuvamo ljubav. Gde dišemo. Kada osetimo nečiji dah, to znači da smo blizu, da smo bliski. Svako (biće) nastaje spajanjem sa dahom drugog. Uvek počinje poljupcem, unakrsnim dahom. Nekad se dogodi da postanemo zavisni. To je inspiracija (lat. inspirare – udahnuti, disati). Drugi nas privlači toplim svetlom i udišemo vazduh koji nas uzdiže. Onda se desi prekid i istoga časa moramo da vratimo nazad sve što smo zajedno udahnuli. A bez inspiracije – ništa. Ljubav je vreme. Postavlja život u perspektivu, predviđa. Zajedno sa erosom realizuje se u želji da nešto postoji, održi se i ima predikciju u budućnosti, čak i u večnosti. Ljubav teži stvaranju prostora bliskosti. Ali sada je to vreme prekinuto. Razaraju ga nanosi bolesti i smrti. Živimo izolovano, svako na svom ostrvu. Okolo velika, mračna voda. Svi nešto čekamo. U svom prostoru nedeljenih osećanja. Neprihvatljivo je. Monotono je. Sve se promenilo. Ništa se ne menja. Posle mnogo vremena celo čovečanstvo je ujedinjeno. Svi imamo istu slabu tačku. Da, sve se promenilo i sada moramo da izdahnemo nazad sve što smo ikad zajedno udahnuli. Mora tako… kažu.
Ovim rečima Dragana Vilotić, novosadska arhitektica i scenska dizajnerka, opisala je svoju višemedijsku prostornu instalaciju „Dvoje“, koja je realizovana u Kulturnoj stanici Svilara.
Interaktivna instalacija „Dvoje“ bavila se temom prekida bliskosti nastalom ograničenjem socijalnih kontakata, koje je teško savladati, jer blizina ljudi podstiče ljubav i inspiraciju, kao vitalne energije koje nas pokreću.
Ideja instalacije „Dvoje“ bazirana je na postavci dve video projekcije koje prikazuju grudni koš kao mesto tj.prostor u kojem čuvamo ljubav i posmatrača u čijem prisustvu se mentalno i fizički – slušalicama koje ozvučavaju obe projekcije, održava veza dve razdvojene osobe.
Svaki posetilac je individualno posmatrao rad, koji je deo Draganinog doktorskog umetničkog projekta „Revalorizacija biblijske priče o Adamu i Evi – umetničko delo scenskog dizajna“ na doktorskim akademskim studijama scenskog dizajna, Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu.
Foto: Uroš Dožić
