Pandemija koronavirusa zaustavila je ceo svet na godinu dana, ali nema pauze kada je u pitanju ekološka kriza i zaštita životne sredine, teme koje, čini se, nikada nisu bile aktuelnije, stoga je upravo to fokus izložbe „Strange Views: Graz and Novi Sad 2020/2021“ koja će biti otvorena danas, 16. juna, u 18 časova, u Kulturnoj stanici Svilara i trajaće do 25. juna.
Izložba je proizvod saradnje više od 20 srpskih i austrijskih umetnika, odnosno SULUV (Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine) i BVBK (Austrijsko udruženje vizuelnih umetnosti Štajerska). Sakupljanjem otpada, koji su kroz kreativno promišljanje i rad i razmenu fotografija i video zapisa kao uputstava na realiciji Grac – Novi Sad pretvorili u instalacije, umetnici su želeli da skrenu pažnju javnosti na globalno uništavanje životne sredine i klimatske promene, kao i da jezikom umetnosti podstaknu promene u društvu.
„Situacija u Austriji i Srbiji se razlikuje. Isprva, u Austriji nećete videte puno smeća na ulicama i u prirodi. Ali daleko smo mi od savršenog. Svest o ekološkim problemima raste. Zapravo se mnogo umetničkih projekata bavi upravo trenutnim problemima zagađenja životne sredine i klimatskom krizom“, rekao je Armin V. Nimra-Rukebauer, predsednik Austrijskog udruženja vizuelnih umetnosti Štajerska i kustos izložbe.
Koliko smo kao društvo uopšte svesni razmera lošeg stanja životne sredine?
Mnogo stvari se trenutno menja, a diskusija o suočavanju sa ovim problemima je već otpočela. Ali je i dalje mnogo posla pred nama.
Da li je upravo reciklaža, na kojoj se temelji i sama izložba „Strange Views: Graz and Novi Sad 2020/2021”, rešenje za budućnost naše životne sredine?
Reciklaža je svakako značajan deo. Međutim, zaista bi trebalo da menjamo i svoje navike, na primer, bacanje plastike.
Ova izložba je nastala u periodu pandemije, dakle 2020/2021. Umetnicima je rad bio dosta otežan čitavo to vreme, kakav je vaš utisak o svemu tome? Kako ste se snalazili, radili, stvarali i u kojoj meri?
Nekoliko puta smo morali da menjamo koncepciju, neke delove projekta je trebalo otkazati, dok su pojedini događaji bili odloženi. Veoma bitan deo projekta predstavlja saradnja austrijskih i srpskih umetnika, ideja je bila da se oni sastanu i rade na zajedničkim vizijama, što je na kraju bilo neostvarivo budući da su restrikcije za putovanja bila na snazi dosta dugo. Pukom slučajnošću nam je ideja o razmeni uputstava za umetničke ideje iz 2019. godine poslužila tokom izolacije. To se na kraju ispostavilo kao idealan način za održavanje kontakta.
Saradnja između srpskih i austrijskih umetnika traje od 2017. godine konkretno u okviru projekta „Strange Views“. Saradnja podrazumeva zajedničke izložbe i razmene umetnika. Kako vi gledate na to? Da li je napravljen pravi most između Srbije i Austrije?
Da, svakako. I nadamo se da neće na ovome stati. Saradnja je pomogla da obe strane nastave da rade tokom pandemije. Most između Austrije i Srbije je postao moćan i jak. Ovaj kulturni projekat je produbio razmenu organizacija i umetnika kako u Austriji, tako i u Srbiji.
Šta povezuje srpsku i austrijsku kulturu?
Postoji mnogo zajedničkih stvari koje potiču iz našeg zajedničkog istorijskog i kulturnog nasleđa. Ali ulogu takođe igra i činjenica da mi ne radimo u okviru neke velike institucije. Pretpostavljam da se nezavisna kulturna scena u Srbiji takođe suočava sa sličnim problemima i izazovima.
Postoje li shodno tome neke sličnosti u radu srpskih i austrijskih umetnika, na primeru izložbe „Strange Views: Graz and Novi Sad 2020/2021”? Da li postoji neka sličnost u umetničkom izrazu, ali i šta je ono jedinstveno što obe strane donose?
Zanimljivo je koliko istih umetničkih pozicija delimo. Pretpostavljam da se ne razlikujemo mnogo po tome. Novosadski umetnici su imali pregršt sjajnih ideja. Saradnja nije uvek bila laka zbog poteškoća sa koronom, ali se nadamo da je na kraju sve dobro ispalo. Kroz ovu umetničku saradnju koja se ticala globalne teme, imali smo priliku da vidimo koliko su srpska i austrijska kultura usko povezane. Što se tiče razlika, gotovo da ih i nema. To su veoma kvalitetni umetnici međunarodnog ranga.
Novi Sad će naredne godine poneti titulu Evropske prestonice kulture, kako vi vidite Novi Sad? Da li i koje evropske vrednosti pronalazite u umetnosti i kulturi Novog Sada?
Novi Sad je na dobrom putu i desilo se dosta promena u pozitivnom pravcu. Novi Sad se približio Evropi, ali nije izgubio svoj lični identitet.
Grac je takođe nosio titulu Evropske prestonice kulture. Osim titule, šta je još veza Novog Sada i Graca?
Imamo dosta toga sličnog. I Grac i Novi Sad su gradovi srednje veličine, imaju univerzitete i dosta mladog stanovništva. Oba grada imaju jak kulturni život, ali i iste probleme koji se tiču infrastrukture nezavisne kulturne scene. Kada smo mi, odnosno kad je Grac 2013. godine poneo titulu Evropske prestonice kulture, ta godina bila je sjajna, bilo je dosta dobrih kulturnih projekata. Nakon 2014. godine, projekti su stali i nisu mogli da se nastave. Nadamo se da će situacija biti bolja u Novom Sadu! Nadamo se da ćete moći da nastavite sa radom i nakon godine titule. Oba grada moraju da se nose sa izazovima vremena i suočavaju sa sličnim problemima, a sve u cilju stvaranja „pametnijeg grada“ za sve.
Ova izložba deo je dugoročne saradnje između srpskog i austrijskog udruženja, SULUV i BVBK, koja godinama unazad podrazumeva zajedničke izložbe i razmenu umetnika, a sada im se, u realizaciji, pridružila i organizacija „arTTension” iz Graca i Austrijski kulturni forum.
