„Судбина „Атељеа 61” баш као и Илије Башичевића Босиља, башкари се у раскошним бојама, и кружи широм света”, овако почиње причу ауторка изложбе „Фантастика Атељеа 61 Босиљем” Јелена Ђорђевић. Ова импозантна изложба отворена је 11. марта у Културној станици Свилара и обухвата 13 таписерија насталих од 1967. до 1975. у Установи за израду таписерија „Атеље 61”. Како каже ауторка, Илијино стваралаштво, „наивни експресионизам”, говори о оштрини његових мисли, изражава оно што је исконско и примарно у човеку. Кроз ову изложбу, публика је у прилици да осети како је уметник дисао, сањао, у шта је веровао, шта га је инспирисало и какав је живот живео.
„Илија је био озбиљан и невероватан стваралац, уметник Арт Брута. У његовим делима, ви можете видети и религиозне и националне мотиве, српске средњевековне митове и легенде, епске песме, личности из Косовског боја, сцене из старог и новог завета, и ове ствари указују управо на то колико је заправо Илија имао широко образовање и поглед на свет”, каже Јелена Ђорђевић и додаје:
“У оквиру ове изложбе, гледали смо да заступимо по једну из сваког циклуса, сваког мита или легенде. Били смо на слатким мукама јер су свих 28 таписерија одличне, а избор је пао на ових 13. На пример, једна од таписерија носи назив Животиње и птице са Илијаде, то је један свет који је Илија сам створио. Баш зато што је живот био окрутан према њему, он је измислио свој свет”.
Спајањем формалних и конструктивних елемената Босиљевог сликарства и таписерија, настала су изврсна, ванвременска уметничка дела. По Босиљевим картонима изведена су нека од најлепших дела у таписеријској уметности. Изложба „Фантастика Атељеа 61 Босиљем” настала је поводом обележавања 60 година постојања „Атељеа 61”, у сарадњи са Фондом „Илија и Мангелос”, чија је управитељка Босиљева унука, Ивана Башичевић Антић, која каже да јој је неизмерно драго што се изложба десила јер таписерију прати циклус кретања одобравања и – неодобравања.
„Када је трајала борба за установљењем ‘Атељеа’, то је било време једног великог ентузијазма и жеље да се ствара и да се направе неки нови искораци. Након тога наишао је ‘црни’ период, кад је то све стало и тада је таписерија била скрајнута као један уметнички облик изражавања. Везивана је за рад који обављају жене, кућни рад. То је утицало и на нас, јер смо ми те таписерије морали да очувамо, оне су велике, тешке, чувате их да их не угрозе мољци, и шватате да су оне нешто што је вама фантастично, али не можете их негде изложити. Е онда се 2004. правила велика изложба у Етнографском музеју у Београду. Први пут су оне тад све освануле у једном огромном простору, и било је заиста импресивно видети их тако постављене, како треба. Након тога, обишле су галерију Бошка Петровића, Илијанум, и то је време кад смо шватили да ће оне имати свој живот”, каже Ивана Башичевић Антић.
Настала у конвергирању француске и фламанске традиције и домаћег наслеђа ћилимарске технике ткања на разбоју, таписерија је, као аутономни, визуелни медиј, код нас прешла завидан пут од наивних пионирских експеримената до аутентичних и оригиналних остварења, који прате савремене светске уметничке токове. У Збирци „Атељеа 61“ која броји готово 300 таписерија нашла су се дела бројних знаменитих уметника чије је деловање и рад најбољи репрезент постојања појма савремене уметности у Србији. Управо ова Установа за израду таписерија за 60 година постојања излагала је на преко 280 изложби широм света – од Бразила, Вашингтона, Њујорка, Копенхагена, Париза, па све до Токија.
Сви заинтересовани, изложбу могу погледати до 16. априла у току радног времена Културне станице Свилара (од 10 до 18 сати). Током трајања изложбе планирана су предавања, која ће водити др Ивана Башичевић Антић, и кустоскиња „Атељеа 61“ и ауторка Јелена Ђорђевић. Такође, ткаље-специјалисткиње уметничког ткања „Атељеа 61“ у оквиру радионица које ће бити одржане 24. и 25. марта од 12 до 14 сати, свим заинтересованим ће демонстрирати на малим, хоризонталним разбојима технике ткања, и увести их у креативни део коауторства у стварању таписерије, од картона уметника до финалног дела. Посетиоци ће и сами имати прилике да се опробају у стварању овог јединственог визуелног уметничког медија. За кустоска вођења, као и радионице, сви заинтересовани се могу пријавити путем мејла [email protected].
Фото: Урош Дожић
