„И када данас издалека и изблиза у исти мах гледамо Момине слике, утисак о плавој линији живота, како би рекао Бранко В. Радичевић, траје непоновљиво и тако сугестивно, опроштајно али и младићки раздрагано”, овако је књижевник Драшко Ређеп описао стваралаштво великог српског сликара, књижевника и новинара Моме Капоре, чију изложбу ће публика имати прилику да погледа од четвртка, 23. децембра у 19 сати, до 6. јануара у Културној станици Свилара.
Поред тринаест слика – „Оркестар”, „Десанка Максимовић”, „Анђео потрошачког друштва”, „Свадбени букет”, „Стари креденац”, „Руже у политици”, „Поклоњење мудраца ИИ и ИИИ”, „Лики и Арчибалд“, „Анђео са механичким крилом”, „Језз”, „Кафе носталгија”, „Карусел”, „Продавница антиквитета” и „Школица пуж ИИ” – сви љубитељи његовог сликарског опуса видеће и личне предмете уметника: четкице, штафелаје, палете из његовог атељеа у Београду.
Новосађани и њихови гости уживаће, пред сам крај 2021. године, у Моминим делима натопљеним најлепшим емоцијама и сентиментом, те ће тако уронити у скоро ишчезли свет пун носталгије, љубави и лепоте. На отварању изложбе у четвртак, 23. децембра у 19 сати публици ће се обратити и Љиљана Капор, Момина супруга и оснивачица Задужбине Моме Капора.
Момо Капор рођен је у Сарајеву 1937. године. Одмах на почетку живота, остаје без мајке те је тако ратне године провео у свом родном граду код бакине сестре, а отац га је по завршетку рата, довео у Београд. По матурирању, Капор се одлучује за студије сликарства на београдској Академији ликовних уметности, где је дипломирао 1961. године. Момо Капор, још као гимназијалац Треће београдске гимназије а затим и као студент, почиње сарадњу са неколико часописа у којима објављује ликовне критике. Нешто касније почиње да пише путописе, фељтоне и приче које објављује у „Видицима”, „Политици”, „Ослобођењу”, „Нину”, „Младости” и „Књижевним новинама”. Тада настају и његове прве радио драме које шаље на конкурсе, често под псеудонимом. Момо Капор је аутор преко четрдесет књига. Осим романа и прича писао је драме, путописе, есејистичку прозу и бавио се илустрацијом.
Његове књиге су преведене на многе стране језике. Током живота потврдио је своје припадање српском књижевном корпусу и био је драгоцен хроничар збивања, често несрећних, која су пратила његов народ.
Паралелно са књижевним радом бавио се и сликарством, а у исто време је и илустровао готово све своје књиге. Имао је самосталне изложбе у Србији, САД, Италији, Швајцарској, Венецуели, Немачкој и Великој Британији.
„Као што знате, не каже се ренесансна, него капоровска личност. Тачније, више се не каже, јер је појам ренесансна личност био код нас у употреби све до појаве Моме Капора крајем педесетих година прошлог века. Сам Момо Капор је подељена личност, и то на ренесансну и капоровску, мада се не зна, ни која је која, ни где престаје једна, а почиње друга”, написао је Матија Бећковић о Моми Капору, додавши да се „зна оно што се одувек знало; ко зна једно, зна све. А Момо Капор као и свака ренесансна, односно капоровска личност пише као што слика, а говори као што црта”.
Изложбу слика Моме Капора, заједнички приређују Задужбина Момо Капор, издавачка кућа „Вина” из Француске која припрема монографију посвећену овом великом писцу, сликару и новинару, Културна станица Свилара и Удружење „Алмашани”.
Изложба ће бити доступна за посетиоце свим радним данима и викендом од 10 до 20 часова, осим 1. и 2. јануара. Уз то ће бити организована и два термина за стручно вођење кроз изложбу: 28. децембра од 18.00 до 18.45 сати и 4. јануара такође од 18 сати.
Организатори моле све посетиоце да се, ради очувања здравља и лепшег и квалитетнијег уживања у културним садржајима, придржавају свих мера. Посетиоци су у обавези да носе заштитне маске на свим догађајима. Организатор задржава право измене одржавања програма и формата догађаја у случају промене епидемиолошких мера.