U petak, 19. aprila u Kulturnoj stanici Svilara otvorena je izložba fotografija Frederika Daršija pod nazivom „Priče iz Afrike – In memory of Tanja Teja/Narratives of Africa – In memory of Tanja Teya“.
Postavku su otvorili Violeta Đerković, koordinatorka Mreže kulturnih stanica, Nele Karajlić, prijatelj Tanje Teje i Frederik Darši, autor izložbe.
Otvaranju izložbe su prisustvovali Tanjina porodica i prijatelji kao i mnogobrojni ljubitelji Afrike i osme umetnosti.
Dvoje humanitaraca i humanista iz udaljenih delova sveta spojila je zajednička svest o zaštiti planete i njenih stanovnika. Iz poznanstva fotoreportera Frederika Daršija iz Najrobija i njegove sugrađanke Tanje Teje, poreklom iz Kikinde, rodila se ideja o izložbi Daršijevih fotografija koju njena inicijatorka nije uspela da organizuje zbog prerane smrti u oktobru prošle godine. Sada su pred očima novosadske publike na izložbi pod nazivom „Priče iz Afrike – in memory of Tanja Teja“ u Kulturnoj stanici Svilara.
Ako ste ikada listali svetske časopise Forbs, Gardijan, Sun, Njujork tajms i slične, mogli ste zapaziti fotografije sa potpisom Frederik Darši. Iako samouk, foto-novinar Darši dosegao je vrhove u svojoj profesiji. Njegova interesovanja odnose se na globalne teme koji se tiču zaštite životne sredine, ekoloških problema, klimatskih i humanitarnih kriza, kao što su nedostatak hrane i vode, ali i društvena pitanja, poput podrške devojkama i ženama u tradicionalnim zajednicama. Sa strašću prema prirodi i empatijom prema ljudima, Darši teži da obrazuje širu javnost, te utiče na stvaranje svesti o problemima kojima se bavi i pokreće na akciju u pokušaju da vrati dignitet ranjenoj zemlji, ali i prikaže životni puls Kenije , nasmejana lica svojih zemljaka tokom ribolova ili u poljoprivrednim radovima na poljima i plantažama banana. Godine 2019. dobio je nagradu instituta Chartered Institution of Water and Environmental Management (CIWEM) za Fotografa godine za zaštitu životne sredine, a nagrađena fotografija nosi naziv Dečak koji pije prljavu vodu u Kakamegi, Kenija. Ova fotografija objavljena je na Samitu Ujedinjenih nacija o klimi u Njujorku. Darši je takođe bio i pobednik u kategorijama Najbolja fotografija lokomotive i People’s Choice Award na takmičenju China Road and Bridge Corporation. Bio je u žiriju Nagrade za ekološku fotografiju Fondacije princa Alberta II od Monaka 2021. i 2022. godine, a danas je član počasnog komiteta ove nagrade. Radovi Frederika Daršija izlagani su širom sveta. Među poslednjim aktivnostima izdvaja se učešće na izložbi LOOK Climate Lab, koju je organizovala galerija Open Eye Gallery iz Liverpula gde se predstavio kolekcijom radova pod nazivom Na zemlji: Priča o Trans-Nzoiji kroz drveće.
Njegove fotografije bogatog i živog kolorita i krupnih planova zapazila je i nekadašnja Kikinđanka koju su ljubav i brak odveli u Daršijevu rodnu Keniju. I sama posvećena humanitarnom radu, ali sa drugačijim predznakom u odnosu na Daršija, Tanja Teja je u svojoj drugoj domovini pomagala srpskoj dijaspori da nađe svoje mesto pod afričkim suncem i počne novi život, te bila od pomoći našim sportistima koji su dolazili na takmičenja, poput Jugom kroz Afriku.
Čuveni predstavnik primenjene fotografije Frederik Darši bio je gost na otvaranju izložbe.
Dobro došli u Novi Sad i Svilaru. Kako ste upoznali Tanju Teju i kako ste reagovali na inicijativu za izložbu Vaših fotografija u Novom Sadu?
Darši: Sa Tanjom me je upoznao naš zajednički prijatelj Goran Lojović i ona je ubrzo postala zaljubljenik u moju fotografiju. Posle nekoliko sastanaka, odlučili smo da organizujemo izložbu u Keniji, ali nažalost, pre nego što smo mogli da ostvarimo tu ideju, ona je preminula. Odluka da organizujemo izložbu u Novom Sadu proistekla je iz zajedničkih ideja porodice i prijatelja, kao način da ispoštujemo njene želje.
Duboko sam zahvalan svima koji su doprineli da ova izložba postane stvarnost. Dok Tanja počiva u miru, verujem da gleda na nas dole sa osmehom.
Da li će izložba nastaviti svoj život u Srbiji?
Darši: Težnja mi je da nastavim ovu tradiciju svake godine sa različitim temama, rado deleći i prikazujući svetu svoje putovanje. Danas zamišljam posetioce koji uživaju u mojim fotografijama, i iskreno se nadam da će izložba doživeti procvat u Srbiji, i postati vrhunski događaj godine.
Kako su izgledali Vaši početni koraci u savladavanju veštine fotografije, imajući u vidu da ste samouki autor?
Darši: Moja iskustva iz detinjstva duboko su uticala na moju strast prema fotografiji, posebno posmatranje borbe kroz koje ljudi prolaze da bi obezbedili svoje porodice. To me je inspirisalo da zabeležim ove priče svojim objektivom. Kako sam odrastao, moja veza sa fotoaparatom je jačala, što me je dovelo do toga da se bavim modelingom nakon fakulteta. Međutim, moje otkriće fotografije koja beleži ljude i životnu sredinu je zaista uticalo na to da moje biće bude istinski povezano sa njom, jer mi omogućava da svoje emocije i perspektive izrazim snažnim slikama
Da li ste izlagali negde drugde u Evropi, pored Londona?
Darši: Naravno, učestvovao sam na nekoliko izložbi u Keniji, od kojih su neke bile u mojoj organizaciji, a takođe sam bio predstavljen na izložbama globalnih časopisa, i čak sam prikazao svoj rad na onlajn izložbama. Posebno, moja fotografija dečaka koji pije prljavu vodu stekla je svetsko priznanje i bila je izložena na globalnom nivou.
Putujete u različite afričke zemlje. Šta Vas tamo privlači i kako birate lokacije i ljude koje fotografišete?
Darši: Kažu da strast trijumfuje nad talentom. Svaki dan je putovanje otkrića. Moja strast prema fotografiji pokreće moja putovanja u potrazi za pričama. Zavisno od vremena i događaja, odlučujem gde ću fotografisati. Ipak, ono što me zaista podstiče je moje oduševljenje pričama ljudi. Povezujem se sa svojim subjektima, pomažući im da shvate značaj koji stoji iza mojih fotografija.
Sarađujete sa nevladinim organizacijama, novinarima, medijima, muzejima. Kako ta saradnja izgleda?
Darši: Takve saradnje proširuju opseg moje publike i omogućavaju mi da podelim svoje priče sa svetom. Međutim, najvažniji cilj ostaje da moje fotografije obrazuju i inspirišu ljude.
Da li angažovane fotografije zaista imaju konkretnu moć da utiču na promene u životima ljudi na bolje, ili samo ukazuju na potrebu za promenama u afričkom društvu?
Darši: Naravno, fotografije ističu hitnost i imperativ promena. Gledajući retrospektivno, to znači da moje fotografije poseduju potencijal da ubrzaju promene tako što iznose na videlo neodložne potrebe.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 6. maja.
Foto: Vladimir Veličković
