Marica Kicušić jedna je od najuspešnijih mladih ilustratorki u našoj zemlji. Ona nas svojim crtežima ponovo vraća u detinjstvo, vodeći nas na tom putu kroz čudesan svet bajki i mašte. Njen rad predstavlja kombinaciju primenjene i likovne umetnosti – animacija, ilustracija dečijih knjiga, digitalne i tradicionalne grafike, digitalnog kolaža, dizajna plakata, murala, crteža. Kako i sama kaže, za nju je ta povezanost različitih oblasti umetničkog izražavanja neraskidiva i uvek je bila spremna da isprobava razne, nove tehnike.
Izložba ilustracija Marice Kicušić biće otvorena danas, 20. novembra, u 18 časova u Kulturnoj stanici Svilara, u okviru Festivala dečijeg i omladinskog animiranog filma „MM fest“. To je bila prilika da sa Maricom porazgovaramo o njenom radu, inspiraciji, ali i tome kako vidi Novi Sad kao Evropsku prestonicu kulture.
Ključna reč kod tvojih radova je putovanje. Na kakve puteve je tebe odvelo bavljenje ilustracijama? Kakvo iskustvo si stekla na tim putovanjima i prenela na kraju publici kroz svoje radove?
Nisu samo u pitanju fizička putovanja, na koje me je odvelo moje crtanje, ono mi je otvorilo mnogo šira i dublja prostranstva u sebi samoj, ta unutrašnja i spoljašnja lutanja i pitanja su u tesnoj vezi. Mislim da je važno bogatiti unutrašnji svet fizičkim putovanjima. Inspirativno mi je da putujem po prirodi, ali i da po prepunim inostranim gradovima posmatram lica ljudi, pokušavajući da razaznam nepoznat jezik, saznam za neke tuđe običaje i kulturu, koja nam je u suštini jako bliska i poznata, a opet za tu jednu nijansu jako daleko od moje svakodnevnice. To mi je nekad dovoljno da me inspiriše na rad. Zato sam imala inspiraciju da te skoro nevidljive razlike zabeležim kroz putopise sa putovanja po Evropi, ali podjednako su mi vredni i putopisi i priče koju nosi napuštena kuća u obližnjoj šumi pored mog doma.
Kada si se prvi put zainteresovala za tu vrstu umetnosti, ko su bili tvoji uzori i čemu su te naučili?
Jako rano sam počela da crtam, oduvek je to bilo deo mene, sve dečije knjige posmatrala sam sa pažnjom i uvek želela da dodam nešto svoje u te crteže, da priključim svoj svet u njihov, mnoge knjige iz tog ranog doba su zato ostale išarane. Mislim da nisam imala uzore kasnije, kada sam počinjala da se lagano usmeravam ka ilustraciji i animaciji, ali u svakoj oblasti umetničkog izražavanja nalazila sam inspiraciju i pouke. Razgledala sam podjednako i crteže, i grafike, skulpture, ples, film, strip… u svakom delu nalazila sam poneki detalj iz kog bih naučila nešto. Čak se i van umetničkog života, u realnosti da mnogo toga naučiti. Ali i ta veština posmatranja i analiziranja se mora naučiti, a nju su mi preneli moji brojni profesori sa fakulteta i iz ranijih doba.
Ti i odrasle vraćaš u neki bezbrižni, dečiji period. Koliko je važno da sačuvamo to dete u sebi i da li si ga ti sačuvala?
Nisam se silila da ga sačuvam, samo je ostalo tu. Nisam sigurna da znam recept kako ga sačuvati, mislim da je to pre do toga da se takvi rodimo. Tu dečiju radoznalost oduvek imam u sebi, uspela je da se provuče do današnjeg doba verovatno zahvaljujući i ovom mom pozivu. Meni je važno što je to u meni ostalo, jer mi jako pomaže da se povremeno vratim sebi, oporavim od žurbe i gužve svakodnevnice, da se regenerišem.
Ko je zahtevnija publika, deca ili odrasli?
Ne osećam da su mi ni odrasli, ni deca zahtevna publika, a možda ih ni ne doživljavam publikom, već kao saučesnike u mojim pričama, koji će se verovatno pojaviti u ilustracijama i koji mi svojim pojavama, izjavama, gestovima, pomažu da stvaram svetove. Otvorena sam uvek za predloge i kritike svojih radova, podjednako od odraslih i dece, mada mislim da na dečije komentare ipak malo jače odreagujem, njihova reakcija mi je draga i želim da je čujem, jer ipak te knjige govore njima.
Tvoje radove pojedini su ocenili kao vanvremenske, odnosno da deluju kao da su nastali i pre 50 godina, ali i da su baš juče završeni. Jesi li oslobođena stege vremena kada radiš, može li umetnik da se istrgne iz sadašnjosti ili se zapravo taj atribut vanvremenskog prosto sam desi?
Nikad nisam razmišljala kom vremenu pripadaju moji radovi, prosto samo radim po osećaju, kako me priča knjige povede ja probam da joj prilagodim stil. Ne opterećujem se mnogo vremenom, ono radi svoj posao, a ja radim svoj, zato se tokom rada skoro potpuno isključim iz svakodnevnice, vremenskih i svih ostalih tokova.
Ilustrovala si kartu planinskih vrhova Srbije i više ličnih putopisa, a nagrađena si i od strane ULUPUDS-a za dečju ilustraciju u knjizi „Putovanje po Srbiji“. Koliko kroz umetnost, na možda još interesantniji način, možemo da se edukujemo? Kakva si ti znanja stekla tokom stvaranja tih radova?
Razmišljam kroz crtež, zato je nastala velika većina mojih putopisa, knjige ilustrovanih recepata, iscrtanih mapa, vodiča, priručnika, i drugih ličnih projekata, tako sebi objašnjavam stvari i tako ih pamtim. Mnogo toga sam naučila kroz rad na knjigama, mnogo toga iz tih knjiga me je inspirisalo da izučavam dalje neke oblasti, proširim znanja. Za mene kao ilustratora jako je edukativno, zapamtim stvari i korisne i nepotrebne. Svakako mislim da se možemo brže, lakše i na zanimljiv način da edukujemo kroz slike i to treba iskoristiti.
Srbija je, pre nekoliko godina, po učešću autorki u najmlađoj generaciji ilustratora, bila šampionka Evrope. Taj dragoceni podatak je, nažalost, malo poznat, pa koliko onda ilustratori kod nas imaju podršku i prostora?
Ne mogu da govorim u ime kolega jer sam poprilično van svih krugova, trenutno zbog prirode posla, sopstvene prirode i putovanja, ali ja kao ilustrator snalazim se, probijam se, mogu reći da sam našla svoje mesto pod suncem nakon ovih deset godina rada. Naravno, internet nam je otvorio mogućnosti da pronađemo sami i podršku i prostor.
Novi Sad se priprema za titulu Evropske prestonice kulture, koju će, zbog pandemije koronavirusa, nositi 2022. godine. Kako ti vidiš tu titulu, Novi Sad kao nosioca iste i koliko to može biti značajno, po tvom mišljenju, za celu Srbiju?
Mislim da će dinamični Novi Sad uspešno poneti tu titulu i maksimalno iskoristiti njenu snagu. Nisam često posećivala Novi Sad te ne poznajem u tančine kulturna dešavanja, ali mislim da će imati dovoljno ideja i snage da iskoristi ovu priliku i pokaže se u punoj kreativnoj snazi. Iako mi je iz ovog vremenskog ugla teško da zamislim ponovo taj normalni kulturni život i dinamiku, nadam se da će na primer baš ova prilika uspeti da vrati stvari u normalu i naravno za neki novi nivo i poboljša.
