„Da li su u pitanju kružne, kvadratne ili neke druge forme, sve nas one vrlo sugestivno uvlače u gledanja i očekuju da se u njima snađemo – poput neistraženih ulica, trgova ili prozora nekog novog grada. Prizori koje na njenim crtežima zatičemo iz početnog ekspresivnog izraza prepunog poteza, zapravo, objašnjavaju sam smisao stvaranja kroz radost i odsustvo svakog očekivanja. Njena dela asociraju na kratke priče u kojima svako od nas donosi svoj zaključak”, ovako dr Marko Vuković opisuje stvaralaštvo Ružice Miković Žigmanov, čija izložba crteža će biti otvorena u sredu, 7. aprila u 18 sati, u Kulturnoj stanici Svilara.
Ružica Miković Žigmanov počinje da se bavi slikanjem 1995. godine, kada i pohađa časove kod likovnog stvaraoca Stipana Šabića. Tako postaje članica Šabićeve likovne sekcije i počinje da izlaže na prolećnim, jesenjim i tematskim izložbama. Učesnica je brojnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Osim slikanjem, bavi se i ilustracijama.
Publika će imati priliku da isprati izložbu do 13. aprila, u toku radnog vremena Kulturne stanice Svilara, od 10 do 18 sati.
Kako je govorio Pikaso – umetnost je eliminacija nepotrebnog, a put do te eliminacije je vrlo složen, ali i zanimljiv. Odvija se samo proces stvaranja. Prepoznavanje nepotrebnog pretvara čoveka u umetnika, a jedan od sigurnih puteva je slučajnost. Ako se u životu sve dešava slučajno, da li Vaš umetnički izraz to prati, ili je ipak on odraz namernog?
U likovnom stvaralaštvu teško je predvideti krajnji ishod, kao i šta će u kom trenu preovladati. Uglavnom, tu ništa nije unapred zadato. U tome je, verovatno, sama draž likovne umetnosti. Ono što je namerno u mom izrazu, jeste izbor slobode u stvaralačkom činu, a ona pretpostavlja i (prihvatanje) slučajnosti. Odabir slobode za mene u prvom redu znači rasterećenost od usiljene preciznosti, savršenosti. Tako oslobođena, vođena intuicijom i spontanošću, dobijam neočekivano, koje ponekad može asocirati i na nešto namerno i konkretno, a koje, u zavisnosti od toga koliko je zanimljivo, prihvatam i komponujem u celinu ili odbacujem novim nanosom boje.
Dakle, Vaše slikarstvo nastalo je iz postupka slučajnosti, a ilustracija iz postupka zadatosti. Gde je presek ta dva postupka?
Nadovezujući se na prethodno pitanje, rekla bih da su ovi moji radovi zaista rezultat preplitanja namernog i slučajnog, ali više slučajnog, a manje namernog. A, ako je u pitanju ilustracija na neku zadatu temu, u čemu sam se takođe oprobala, svakako je više namernog i konkretnog, ali uz više svesti i određenosti, uz maštu i imaginaciju kao pomoćnim alatkama. Stvarati na bilo koji način je jednako izazovno, samo je pitanje trenutka i namene. Da li je nešto zadato ili je slobodan izbor, nije toliko bitno.
Odabrali ste dve zahtevne tehnike, pastel i akrilik, šta u njima pronalazite?
Kao prvo, pastel je bio moja prva ljubav koja me je vodila u bajkovitost, blagost, nežnost, a rad sa akrilnim bojama mi je otkrio i energičnost u izrazu. Tako da, u zavisnosti od mog unutrašnjeg raspoloženja, mojih osećanja i stanja, nastaju različiti ishodi. Nadahnuta nekim trenucima ili uhvaćena u apstraktnim mislima, nekada to činim dramatično i hirovito, a nekad možda promišljenije i laganije.
Izlazite iz intimnosti svog ateljea, otkrivajući radove u pastelu malih formata, kakva osećanja Vama vladaju? Ponos ili strepnja?
S obzirom na to da su radovi, osim bližnjima, dati na uvid i kompetentnim ljudima, profesorima na Likovnoj akademiji, imam manju količinu strepnje, dakle prošli su neku stručnu verifikaciju, a ponos se sastoji od toga da radim, da sam došla do nekih rezultata i da sam imala hrabrosti da taj svoj rad, tu slobodu u izražavanju, tu svoju stvaralačku kreaciju i javno obelodanim. Ponosna sam i zahvalna na pruženoj mogućnosti i prilici da svoje radove izložim u Kultunoj stanici Svilara. Samim tim sam radosna i zahvalna na mogućnosti da moje radove vide ljudi koje to zanima, koji likovno stvaralaštvo vole i podržavaju.
Vaša izložba biće otvorena 7. aprila u Kulturnoj stanici Svilara, koja je deo mreže kulturnih stanica. Ovo je mesto koje je postalo omiljeno kako umetnicima, tako i novosadskoj publici. Kako vam se čini prostor? Da li ste već izlagali u Novom Sadu? I kako Vi doživljavate naš grad?
Čestitam ljudima koji su osmislili ovaj prostor stare fabrike i udahnuli mu novi život, ljudima koji vode kulturnu misiju u ovom prostoru stvaralački podsticajnom, punom kreativne energije, modernom i prijatno opuštenom, a visoko profesionalnom u svakom pogledu. U Novom Sadu nisam izlagala i ovo je još jedan momenat koji ne znam u koju kategoriju staviti – slučajnosti ili namere! Ali, opet ću reći da mi je velika čast izlagati i u ovom gradu i u ovom prostoru. Novi Sad je jedan predivan pitomi vojvođanski grad, u koji sam bezbroj puta dolazila i uvek se osećala prijatno i zbog ljudi koji u njemu žive, a i zbog ambijenta kakav pruža sam grad. Ova izložba doprinosi tome da ga još više vrednujem i osećam posebnim.
Novi Sad je 2016. godine proglašen Evropskom prestonicom kulture. Naredne godine i zvanično počinje godina titule, te je 2022. godina od velike važnosti za ovaj projekat od nacionalnog značaja. Kako Vi doživljavate ovu titulu?
Novi Sad je uvek bio deo evropske kulture, tako da je sasvim zasluženo dobio titulu Evropske prestonice kulture i svakako treba da nam služi kao povod za radovanje i ponos. Ovo je prilika da se Novi Sad i njegova kultura predstave u jednom drugom svetlu, kao i čitava država. Dakle, da se bar deo mraka i negativne slike o ljudima i kulturi sa ovih prostora zameni svetlim primerima nastojanja da budemo deo evropskog prostora, kao što smo nekad bili, vredni pažnje, brige i podrške. Novi Sad ima bogatu kulturnu zaostavštinu, bogatu prošlost, ali isto tako i sadašnjost oličenu u savremenim svetskim kulturnim trendovima. Baš takav je i ovaj prostor, ali i programi koje Kulturna stanica Svilara vodi i predstavlja građanima i gostima Novoga Sada.
Organizatori mole sve posetioce da se, radi očuvanja zdravlja i lepšeg i kvalitetnijeg uživanja u kulturnim sadržajima, pridržavaju svih mera. Posetioci su u obavezi da nose zaštitne maske na svim događajima. Kontroliše se maksimalan broj ljudi u zatvorenom prostoru. Organizator zadržava pravo izmene održavanja programa i formata događaja ili odlaganja u slučaju promene epidemioloških mera.