Грудни кош је место где чувамо љубав. Где дишемо. Када осетимо нечији дах, то значи да смо близу, да смо блиски. Свако (биће) настаје спајањем са дахом другог. Увек почиње пољупцем, унакрсним дахом. Некад се догоди да постанемо зависни. То је инспирација (лат. инспираре – удахнути, дисати). Други нас привлачи топлим светлом и удишемо ваздух који нас уздиже. Онда се деси прекид и истога часа морамо да вратимо назад све што смо заједно удахнули. А без инспирације – ништа. Љубав је време. Поставља живот у перспективу, предвиђа. Заједно са еросом реализује се у жељи да нешто постоји, одржи се и има предикцију у будућности, чак и у вечности. Љубав тежи стварању простора блискости. Али сада је то време прекинуто. Разарају га наноси болести и смрти. Живимо изоловано, свако на свом острву. Около велика, мрачна вода. Сви нешто чекамо. У свом простору недељених осећања. Неприхватљиво је. Монотоно је. Све се променило. Ништа се не мења. После много времена цело човечанство је уједињено. Сви имамо исту слабу тачку. Да, све се променило и сада морамо да издахнемо назад све што смо икад заједно удахнули. Мора тако… кажу.
Овим речима Драгана Вилотић, новосадска архитектица и сценска дизајнерка, описала је своју вишемедијску просторну инсталацију „Двоје“, која је реализована у Културној станици Свилара.
Интерактивна инсталација „Двоје“ бавила се темом прекида блискости насталом ограничењем социјалних контаката, које је тешко савладати, јер близина људи подстиче љубав и инспирацију, као виталне енергије које нас покрећу.
Идеја инсталације „Двоје“ базирана је на поставци две видео пројекције које приказују грудни кош као место тј.простор у којем чувамо љубав и посматрача у чијем присуству се ментално и физички – слушалицама које озвучавају обе пројекције, одржава веза две раздвојене особе.
Сваки посетилац је индивидуално посматрао рад, који је део Драганиног докторског уметничког пројекта „Ревалоризација библијске приче о Адаму и Еви – уметничко дело сценског дизајна“ на докторским академским студијама сценског дизајна, Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду.
Фото: Урош Дожић
