Представа на мађарском језику „Улица Хероја Пинкија број 90“, која је играна у КС Свилара протеклог викенда, јесте представа о детињству главног актера Роберта Молнара.
Улица Хероја Пинкија се налази на Телепу, али број 90 данас не постоји. Један празан плац означава да је ту некад нешто постојало. Робика је живео на овој адреси до почетка 2000. године. Од куће, подрума, баште, ограде, шупе и радионице није остало ништа. Основу представе чине Робертове болне успомене из трећег разреда основне школе, када му је отац мобилисан.
Представа је у ствари психолошко трагање: Зашто Роберт не осећа ништа када његов отац одлази у рат? Знао је да је то проблем. Као да је свако очекивао од њега да унапред жали за оцем, а он је само седео беспомоћно. Након 30 година одрасли Роберт стоји на празном плацу, над остацима породичне куће и одлучује да се суочи са оним десетогодишњаком, односно са својом прошлошћу.
Фото: Урош Дожић
