Најстарија културна и научна установа српског народа основана 15. фебруара 1826. има и најстарији књижевни часопис на свету, „Летопис Матице српске” који без престанка излази тачно 200 година. Тај наизразитији симбол Матице српске од покретања до данас није мењао своју програмску оријентацију. Велики јубилеј најављен је у Културној станици Свилара где је у уторак, 5. марта 2024. промовисан Протокол о сарадњи поводом заједничке реализације пројекта под називом „Матица српска: у сусрет публици”. Матица српска има већ потписане сличне пројекте са разним институцијама и локалним самоуправама Протоколом о сарадњи најстарије куће културе, каква је Матица и најмлађе групе простора за културу, каква је Мрежа културних која делује у оквиру Културног центра Новог Сада, Матица излази у јавност и за њу нове културне просторе, у складу са афинитетима и специфичностима публике.
О сарадњи Милан Мицић, генерални секретар Матице српске каже: „Договор је да се у различитим културним станицама на простору града, Матица српска представи програмима који одговарају публици, уз поштовање специфичних простора. Тако, на пример, у културној станици Степановићево, говориће се о колонизацији између два светска рата, као и о досељавању српских добровољаца у Првом светском рату.”
Члан градског већа за културу Далибор Рожић истакао је да Нови Сад и Матица српска имају лепу сарадњу: „Увек тражимо начине како да подржимо њене програме. Овај пројекат је искорак и још један у низу заједничких програма. Драго ми је да је Матица српска препознала легатски пројекат Мреже културних станица и да ће у наредном периоду своје програме имати у новим просторима које је град обновио и обезбедио за културну сцену. То је платформа за повезивање цивилног и јавног у области културе, а институционална и ванинституционална сцена имају прилику да ту реализују своје програме. То је и платформа за окупљање локалне заједнице. Кроз Мрежу културних станица децентрализујемо културне садржаје и тражимо начине да доведемо културу у све делове града. Ово је пример успешне сарадње, а радује нас што ће и серија програмских активности и промоције издавачке делатности Матице српске наћи у станицама своје место.”
О „Летопису Матице Српске” и о континуитету његовог излажења надахнуто је говорио Драган Станић, председник Матице српске:
„Треба да смо поносни на чињеницу да имамо часопис таквог континуитета. У свету заиста нема сличног примера очуваног континуитета осим овог и једног америчког часописа који је почео да излази 1819. али који није био у почетку књижевни, већ религијски и политички. Постоје још неки стари књижевни часописи у Француској и Русији, али са огромним дисконтинуитетима. Летопис је очувао свој основни концепт и негује га од почетка, а таквих примера у свету нема. Постоји неколико питања на које ‘Летопис’ одговара: шта је идентитет српске књижевности и културе и ту је бирао оне писце који су знали да одговоре на прави начин. Оквир који се испоставља све време излажења ‘Летописа’ је свесловенски, а потом и европски и светски, али је свесловенски прва линија. У институционалном смислу је јако важно то што је иза њега стала Матица која је имала своју организацију и чврстину, и својом моралном постојаношћу добра је заштита за ‘Летопис’, али и обратно.”
Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и главни и одговорни уредник „Летописа” истакао је да је ово свечани дан, не само српске културе и духовности, него и наше државе и народа. Први бројеви часописа који је покренуо новосадски професор Георгије Магарашевић у Будиму 1824. били су улазница за стварање Друштва Матице српске, а заједно са књигама поклоњеним из царске императорске библиотеке, чинили су прве фондове будуће Библиотеке Матице српске. Часопис је увек био и остао исти – покрити српски и свесловенски простор и имати простор и за остале народе.
Матичин најизразитији симбол и драгуљ у двовековној историји Матице, „Летопис Матице српске”, најстарији живи књижевни часопис на свету који континуирано излази од 1824. и чије је оснивање претходило формирању најстарије културне и научне институције српског народа, своју јубиларну годину почео је да обележава још 2023. и његово представљање било је и биће на различитим тачкама српског духовног простора где живе Срби и где постоје трагови српске културе. Јединствени јубилеј прославиће се не само у градовима широм Србије, већ и у Републици Српској, Црној Гори, Темишвару, Бечу, Пешти, Санкт Петербургу. У том циљу, формирани су свечани и организациони одбори.
Заједничко деловање двеју установа, Матице српске и КЦНС кроз Мрежу културних станица, допринеће сасвим сигурно већој присутности различитих Матичиних програма и пројеката на културној мапи града, а њихово међусобно повезивање биће пример добре праксе у будућем периоду.
