Ружица Миковић Жигманов: Нови Сад је одувек био део европске културе


ružica miković žigmanov

Да ли су у питању кружне, квадратне или неке друге форме, све нас оне врло сугестивно увлаче у гледања и очекују да се у њима снађемо – попут неистражених улица, тргова или прозора неког новог града. Призори које на њеним цртежима затичемо из почетног експресивног израза препуног потеза, заправо, објашњавају сам смисао стварања кроз радост и одсуство сваког очекивања. Њена дела асоцирају на кратке приче у којима свако од нас доноси свој закључак”, овако др Марко Вуковић описује стваралаштво Ружице Миковић Жигманов, чија изложба цртежа ће бити отворена у среду, 7. априла у 18 сати, у Културној станици Свилара.

Ружица Миковић Жигманов почиње да се бави сликањем 1995. године, када и похађа часове код ликовног ствараоца Стипана Шабића. Тако постаје чланица Шабићеве ликовне секције и почиње да излаже на пролећним, јесењим и тематским изложбама. Учесница је бројних колонија у земљи и иностранству. Осим сликањем, бави се и илустрацијама.

Публика ће имати прилику да испрати изложбу до 13. априла, у току радног времена Културне станице Свилара, од 10 до 18 сати.

Како је говорио Пикасо – уметност је елиминација непотребног, а пут до те елиминације је врло сложен, али и занимљив. Одвија се само процес стварања. Препознавање непотребног претвара човека у уметника, а један од сигурних путева је случајност. Ако се у животу све дешава случајно, да ли Ваш уметнички израз то прати, или је ипак он одраз намерног?

У ликовном стваралаштву тешко је предвидети крајњи исход, као и шта ће у ком трену преовладати. Углавном, ту ништа није унапред задато. У томе је, вероватно, сама драж ликовне уметности. Оно што је намерно у мом изразу, јесте избор слободе у стваралачком чину, а она претпоставља и (прихватање) случајности. Одабир слободе за мене у првом реду значи растерећеност од усиљене прецизности, савршености. Тако ослобођена, вођена интуицијом и спонтаношћу, добијам неочекивано, које понекад може асоцирати и на нешто намерно и конкретно, а које, у зависности од тога колико је занимљиво, прихватам и компонујем у целину или одбацујем новим наносом боје.

Дакле, Ваше сликарство настало је из поступка случајности, а илустрација из поступка задатости. Где је пресек та два поступка?

Надовезујући се на претходно питање, рекла бих да су ови моји радови заиста резултат преплитања намерног и случајног, али више случајног, а мање намерног. А, ако је у питању илустрација на неку задату тему, у чему сам се такође опробала, свакако је више намерног и конкретног, али уз више свести и одређености, уз машту и имагинацију као помоћним алаткама. Стварати на било који начин је једнако изазовно, само је питање тренутка и намене. Да ли је нешто задато или је слободан избор, није толико битно.

Одабрали сте две захтевне технике, пастел и акрилик, шта у њима проналазите?

Као прво, пастел је био моја прва љубав која ме је водила у бајковитост, благост, нежност, а рад са акрилним бојама ми је открио и енергичност у изразу. Тако да, у зависности од мог унутрашњег расположења, мојих осећања и стања, настају различити ишоди. Надахнута неким тренуцима или ухваћена у апстрактним мислима, некада то чиним драматично и хировито, а некад можда промишљеније и лаганије.

Излазите из интимности свог атељеа, откривајући радове у пастелу малих формата, каква осећања Вама владају? Понос или стрепња?

С обзиром на то да су радови, осим ближњима, дати на увид и компетентним људима, професорима на Ликовној академији, имам мању количину стрепње, дакле прошли су неку стручну верификацију, а понос се састоји од тога да радим, да сам дошла до неких резултата и да сам имала храбрости да тај свој рад, ту слободу у изражавању, ту своју стваралачку креацију и јавно обелоданим. Поносна сам и захвална на пруженој могућности и прилици да своје радове изложим у Култуној станици Свилара. Самим тим сам радосна и захвална на могућности да моје радове виде људи које то занима, који ликовно стваралаштво воле и подржавају.

Ваша изложба биће отворена 7. априла у Културној станици Свилара, која је део мреже културних станица. Ово је место које је постало омиљено како уметницима, тако и новосадској публици. Како вам се чини простор? Да ли сте већ излагали у Новом Саду? И како Ви доживљавате наш град?

Честитам људима који су осмислили овај простор старе фабрике и удахнули му нови живот, људима који воде културну мисију у овом простору стваралачки подстицајном, пуном креативне енергије, модерном и пријатно опуштеном, а високо професионалном у сваком погледу. У Новом Саду нисам излагала и ово је још један моменат који не знам у коју категорију ставити – случајности или намере! Али, опет ћу рећи да ми је велика част излагати и у овом граду и у овом простору. Нови Сад је један предиван питоми војвођански град, у који сам безброј пута долазила и увек се осећала пријатно и због људи који у њему живе, а и због амбијента какав пружа сам град. Ова изложба доприноси томе да га још више вреднујем и осећам посебним.

Нови Сад је 2016. године проглашен Европском престоницом културе. Наредне године и званично почиње година титуле, те је 2022. година од велике важности за овај пројекат од националног значаја. Како Ви доживљавате ову титулу?

Нови Сад је увек био део европске културе, тако да је сасвим заслужено добио титулу Европске престонице културе и свакако треба да нам служи као повод за радовање и понос. Ово је прилика да се Нови Сад и његова култура представе у једном другом светлу, као и читава држава. Дакле, да се бар део мрака и негативне слике о људима и култури са ових простора замени светлим примерима настојања да будемо део европског простора, као што смо некад били, вредни пажње, бриге и подршке. Нови Сад има богату културну заоставштину, богату прошлост, али исто тако и садашњост оличену у савременим светским културним трендовима. Баш такав је и овај простор, али и програми које Културна станица Свилара води и представља грађанима и гостима Новога Сада.

 

Организатори моле све посетиоце да се, ради очувања здравља и лепшег и квалитетнијег уживања у културним садржајима, придржавају свих мера. Посетиоци су у обавези да носе заштитне маске на свим догађајима. Контролише се максималан број људи у затвореном простору. Организатор задржава право измене одржавања програма и формата догађаја или одлагања у случају промене епидемиолошких мера.