Programski luk Heroine kroz muziku predstavljaju Valentina Nenaševa i čelistkinja Anet Jakovčić
Pijanistkinja internacionalne karijere, koja je klavir počela da svira u Taškentu u Uzbekistanu, a danas predaje korepeticiju na klavirskoj katedri Akademije umetnosti u Novom Sadu – Valentina Nenaševa, nastupiće sa violončelistkinjom Anet Jakovčić na koncertu u okviru Projekta 22, koji su zajedno pokrenuli Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i Neo neklasični festival klasične muzike.
Njihov koncert, koji će predstaviti programski luk Heroine, biće izveden u ponedeljak, 14. juna u Kulturnoj stanici Svilara, sa početkom u 20 sati, a repertoar će obuhvatiti sve muzičke epohe kroz kompozicije L. Bokerinija, J. S. Baha, R. Šumana, J. Bramsa i R. Takija. Koncert se realizuje u saradnji sa EU Japan Festom.
Na krilatici „Za nove mostove”, kroz načela projekta Evropske prestonice kulture – decentralizaciju, povezivanje domaće i evropske scene i muziku kao univerzalni jezik, Projekat 22 će do 3. jula, odnosno u 22 dana, simbolično predstaviti koncept programa Evropske prestonice kulture za 2022. godinu. Program u godini titule je struktuiran u osam programskih lukova, sa programskim tokom koji ih prožima, platformom Visit Novi Sad.
Valentina Nenaševa, koja je stigla do svetski poznatih dvorana, svirala je na prošlogodišnjem izdanju Neo festivala i kaže da je ovo iskustvo bilo fantastično, kao i da je organizacija bila besprekorna, te činila ceo proces pripreme i nastupa jako prijatnim.
„Smatram da je ideja Projekta 22 odlična jer prikazuje mogućnosti i kapacitete Novog Sada, kao još jednog grada u nizu prestonica kulture. Takođe, dodatno se utvrđuje značaj kulturnih stanica, kao novih prostora koje decentralizuju i proširuju kulturnu scenu i ponudu ovog grada”, rekla je Nenaševa.
Ova pijanistkinja je osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekla u Centralnoj muzičkoj školi „Uspenski” u Taškentu i još kao veoma mlada je nastupala sa orkestrom Radio-televizije Taškent svirajući koncert J.S.Baha u f-molu, kao i koncert F. Šopena u f-molu. Gaji veliku ljubav prema kamernoj muzici i 1998. godine dobija stipendiju Pro Corda Chamber Music School pod patronatom profesora sa Royal Music akademije, gde je pohađala kurs kamerne muzike u klasama muzičara kao što su Džejms Kirbi, Robert Maks i Isak Raškovski. Dobitnica je prve nagrade na Republičkom takmičenju (2000), a iste godine je primljena u klasu profesora Ivana Gajana na Akademiji muzičkih umetnosti u Bratislavi.
Tokom studija nastupala je kao solista i kamerni izvođač, pohađala majstorske kurseve kod Jelene Rihter, Ajrapetiana (Rusija), Alekseja Sultanova (SAD). Četiri godine kasnije, odlazi na usavršavanje iz korepeticije na Konzervatorijum Nikolaj Rimski-Korsakov u klasi Irine Bogačeve (Sankt Peterburg). Posle uspešnog završetka studija, upisuje magistarske studije u klasi Iris Kobal na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
U toku studija je radila kao stručni saradnik – korepetitor na katedri za duvačke instrumente i od 2009. godine je asistent u klasi profesora Ratimira Martinovića na klavirskoj katedri. Za RTV snimila je kompoziciju Gaspard de la nuit 3 poems pour piano d’apres Aloysius Bertrand Morisa Ravela, a uspešno je sarađivala i sa austrijskim flautistom prof. dr umetnosti Norbertom Girlingerom, saksofonistom Srđanom Paunovićem, TAJJ kvartetom i drugima. Od 2013. godine nastupa sa violinistom Robertom Lakatošem i violončelistom Markom Miletićem kao član ansambla Valmaro trio.
Trenutno predaje korepeticiju na klavirskoj katedri Akademije umetnosti u Novom Sadu i pohađa doktorske studije u klasi profesora Kemala Gekića.
Nastupićete sa Anet Jakovčić, te ćemo na vašem koncertu slušati Baha, Šumana, Bramsa, Bokerinija, kao i Takija.
Kako ste odabrale repertoar? Opišite nam kako će vaša izvedba ovoga puta izgledati i zvučati?
Do sada nisam nastupala sa Anet, ali se radujem ovoj saradnji. Što se tiče izbora repertoara, tradicionalno u ovakvim sastavima solista bira repertoar, a sam izgled i zvuk izvedbe ne možemo znati jer je to stvar trenutka, posebno u slučajevima kada dvoje izvođača prvi put sarađuju. Oduvek sam imala želju da sa određenim izvođačem imam konstantnu, dugoročnu saradnju, kao što je to često bio slučaj kroz istoriju. Veliki primeri u muzici su Danil Šafran i Jakov Flier, Jelena Obrazcova i Važa Čačava, a u filmskoj umetnosti Leos Karaks i Denis Levit, Andrej Tarkovski i Eduard Artjemijejv, Georgij Danelija i Gia Kančeli.
Koji je vas pristup partituri, imate li neki svoj sistem kada radite novo delo?
Moj pristup se u startu bazira na dešifraciji teksta, zatim, bitni su istorijski podaci o delu i kompozitoru, a u slučaju savremenih kompozicija, izuzetno je poželjna saradnja sa kompozitorom dela. Neretko se stavljam u ulogu dirigenta, a ponekad i reditelja ili dramaturga. Na probama, u saradnji sa drugim izvođačima, pokušavam da budem fleksibilna i ispoštujem želju i koncepciju izvođača sa kojim sarađujem.
Programom ste obuhvatili skoro sve muzičke epohe, da li je to bilo slučajno ili namerno? Imate li neki projekat u budućnosti koji biste izdvojili kao posebno interesantan?
Naslućujem da je Anet iskusna umetnica i iz ponuđenog repertoara mogu da pretpostavim da je namera upravo i bila da se obuhvate i prikažu skoro sve epohe. Od narednih projekata mogla bih da izdvojim onaj Akademije umetnosti u Novom Sadu. U prošlosti smo organizovali turneju klavirske katedre, na kojoj su prikazane sve klavirske sonate Skrjabina, a u planu je da se krajem ove godine sličan projekat ponovi, ovog puta sa sonatama Sergeja Prokofjeva.
Vaš koncert obeležiće jedan od programskih lukova, Heroine, koji za cilj ima podsticanje i promociju ženske kulture, umetnosti i stvaralaštva, i koji kao takav oživljava žensko istorisjko nasleđe zarad ravnopravnijeg društva. Ko su današnje heroine po vašem mišljenju i zbog čega?
U mojim životnim stavovima ne postoje polne podele, heroizam za mene predstavlja više stvar duha i senzibiliteta. U današnje vreme svako ko ima snage i volje da se nosi sa užurbanošću i pritiscima svakodnevice i uspeva da se izdigne iznad njih, za mene predstavlja heroja iliti heroinu. Moji lični uzori su istorijske ličnosti poput Klare Šuman, Marije Judine, Rozalin Turek i Tatjane Nikolajeve, a od savremenih Marta Argerič, Elizabet Leonskaja, Eliso Virsaladze i Marija Žoao Pireš.
Da li smatrate da dovoljno negujemo žensko stvaralaštvo? Vi ste neko ko iza sebe ima bogatu karijeru kako kod nas, tako i u inostranstvu? Kako se na to gleda „napolju”? Stiče se utisak da ima više muškaraca koji su kompozitori, odnosno muzičari, a da li je to zaista tako ili žene kao nisu dovoljno ispromovisane u tom kontekstu?
Primer ovih vrlina i postignutog uspeha je kompozitorka Aleksandra Vrebalov koja je poznata širom sveta. Istina je da se žene u određenom trenutku rasplinu na više životnih sfera i retko koja odabere isključivo bavljenje umetnošću. Možda su zapravo takve žene prave heroine. Na ovo kontroverzno pitanje genijalno je odgovorio francuski reditelj Leos Karaks filmom Holy Motors koji metafizički prikazuje život današnjeg umetnika.
Budući da je prošla godina zakovala sve, pa i umetnike, kako ste se vi izborili sa „pauzom” usled pandemije koronavirusa?
Slušajući muziku, prateći lična razmišljanja i unutrašnja preispitivanja, baveći se svojim sinom. Ipak, imala sam i sreće sa nastupima u doba korone. Imam utisak da, koliko god Srbija bila mala zemlja, nije izgubila duh i veoma hrabro je iznela brojne kulturne sadržaje kao što su Neo festival i mnogobrojni projekti u okviru kulturnih stanica, odnosno Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.
Zašto bi, po vašem mišljenju, 2022. godine svi trebalo da dođu u Novi Sad kada on zasija kao Evropska prestonice kulture?
Zato što je ova zemlja raskrsnica mnogih kultura i tradicija, interesantnog podneblja i izuzetno lepih i darovitih ljudi.
