Програмски лук Хероине кроз музику представљају Валентина Ненашева и челисткиња Анет Јаковчић
Пијанисткиња интернационалне каријере, која је клавир почела да свира у Ташкенту у Узбекистану, а данас предаје корепетицију на клавирској катедри Академије уметности у Новом Саду – Валентина Ненашева, наступиће са виолончелисткињом Анет Јаковчић на концерту у оквиру Пројекта 22, који су заједно покренули Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе” и Нео некласични фестивал класичне музике.
Њихов концерт, који ће представити програмски лук Хероине, биће изведен у понедељак, 14. јуна у Културној станици Свилара, са почетком у 20 сати, а репертоар ће обухватити све музичке епохе кроз композиције Л. Бокеринија, Ј. С. Баха, Р. Шумана, Ј. Брамса и Р. Такија. Концерт се реализује у сарадњи са ЕУ Јапан Фестом.
На крилатици „За нове мостове”, кроз начела пројекта Европске престонице културе – децентрализацију, повезивање домаће и европске сцене и музику као универзални језик, Пројекат 22 ће до 3. јула, односно у 22 дана, симболично представити концепт програма Европске престонице културе за 2022. годину. Програм у години титуле је структуиран у осам програмских лукова, са програмским током који их прожима, платформом Visit Novi Sad.
Валентина Ненашева, која је стигла до светски познатих дворана, свирала је на прошлогодишњем издању Нео фестивала и каже да је ово искуство било фантастично, као и да је организација била беспрекорна, те чинила цео процес припреме и наступа јако пријатним.
„Сматрам да је идеја Пројекта 22 одлична јер приказује могућности и капацитете Новог Сада, као још једног града у низу престоница културе. Такође, додатно се утврђује значај културних станица, као нових простора које децентрализују и проширују културну сцену и понуду овог града”, рекла је Ненашева.
Ова пијанисткиња је основно и средње музичко образовање стекла у Централној музичкој школи „Успенски” у Ташкенту и још као веома млада је наступала са оркестром Радио-телевизије Ташкент свирајући концерт Ј.С.Баха у ф-молу, као и концерт Ф. Шопена у ф-молу. Гаји велику љубав према камерној музици и 1998. године добија стипендију Pro Corda Chamber Music School под патронатом професора са Royal Music академије, где је похађала курс камерне музике у класама музичара као што су Џејмс Кирби, Роберт Макс и Исак Рашковски. Добитница је прве награде на Републичком такмичењу (2000), а исте године је примљена у класу професора Ивана Гајана на Академији музичких уметности у Братислави.
Током студија наступала је као солиста и камерни извођач, похађала мајсторске курсеве код Јелене Рихтер, Ајрапетиана (Русија), Алексеја Султанова (САД). Четири године касније, одлази на усавршавање из корепетиције на Конзерваторијум Николај Римски-Корсаков у класи Ирине Богачеве (Санкт Петербург). После успешног завршетка студија, уписује магистарске студије у класи Ирис Кобал на Академији уметности у Новом Саду.
У току студија је радила као стручни сарадник – корепетитор на катедри за дувачке инструменте и од 2009. године је асистент у класи професора Ратимира Мартиновића на клавирској катедри. За РТВ снимила је композицију Gaspard de la nuit 3 poems pour piano d’apres Aloysius Bertrand Мориса Равела, а успешно је сарађивала и са аустријским флаутистом проф. др уметности Норбертом Гирлингером, саксофонистом Срђаном Пауновићем, ТАЈЈ квартетом и другима. Од 2013. године наступа са виолинистом Робертом Лакатошем и виолончелистом Марком Милетићем као члан ансамбла Валмаро трио.
Тренутно предаје корепетицију на клавирској катедри Академије уметности у Новом Саду и похађа докторске студије у класи професора Кемала Гекића.
Наступићете са Анет Јаковчић, те ћемо на вашем концерту слушати Баха, Шумана, Брамса, Бокеринија, као и Такија.
Како сте одабрале репертоар? Опишите нам како ће ваша изведба овога пута изгледати и звучати?
До сада нисам наступала са Анет, али се радујем овој сарадњи. Што се тиче избора репертоара, традиционално у оваквим саставима солиста бира репертоар, а сам изглед и звук изведбе не можемо знати јер је то ствар тренутка, посебно у случајевима када двоје извођача први пут сарађују. Одувек сам имала жељу да са одређеним извођачем имам константну, дугорочну сарадњу, као што је то често био случај кроз историју. Велики примери у музици су Данил Шафран и Јаков Флиер, Јелена Образцова и Важа Чачава, а у филмској уметности Леос Каракс и Денис Левит, Андреј Тарковски и Едуард Артјемијејв, Георгиј Данелија и Гиа Канчели.
Који је вас приступ партитури, имате ли неки свој систем када радите ново дело?
Мој приступ се у старту базира на дешифрацији текста, затим, битни су историјски подаци о делу и композитору, а у случају савремених композиција, изузетно је пожељна сарадња са композитором дела. Неретко се стављам у улогу диригента, а понекад и редитеља или драматурга. На пробама, у сарадњи са другим извођачима, покушавам да будем флексибилна и испоштујем жељу и концепцију извођача са којим сарађујем.
Програмом сте обухватили скоро све музичке епохе, да ли је то било случајно или намерно? Имате ли неки пројекат у будућности који бисте издвојили као посебно интересантан?
Наслућујем да је Анет искусна уметница и из понуђеног репертоара могу да претпоставим да је намера управо и била да се обухвате и прикажу скоро све епохе. Од наредних пројеката могла бих да издвојим онај Академије уметности у Новом Саду. У прошлости смо организовали турнеју клавирске катедре, на којој су приказане све клавирске сонате Скрјабина, а у плану је да се крајем ове године сличан пројекат понови, овог пута са сонатама Сергеја Прокофјева.
Ваш концерт обележиће један од програмских лукова, Хероине, који за циљ има подстицање и промоцију женске културе, уметности и стваралаштва, и који као такав оживљава женско историсјко наслеђе зарад равноправнијег друштва. Ко су данашње хероине по вашем мишљењу и због чега?
У мојим животним ставовима не постоје полне поделе, хероизам за мене представља више ствар духа и сензибилитета. У данашње време свако ко има снаге и воље да се носи са ужурбаношћу и притисцима свакодневице и успева да се издигне изнад њих, за мене представља хероја илити хероину. Моји лични узори су историјске личности попут Кларе Шуман, Марије Јудине, Розалин Турек и Татјане Николајеве, а од савремених Марта Аргерич, Елизабет Леонскаја, Елисо Вирсаладзе и Марија Жоао Пиреш.
Да ли сматрате да довољно негујемо женско стваралаштво? Ви сте неко ко иза себе има богату каријеру како код нас, тако и у иностранству? Како се на то гледа „напољу”? Стиче се утисак да има више мушкараца који су композитори, односно музичари, а да ли је то заиста тако или жене као нису довољно испромовисане у том контексту?
Пример ових врлина и постигнутог успеха је композиторка Александра Вребалов која је позната широм света. Истина је да се жене у одређеном тренутку расплину на више животних сфера и ретко која одабере искључиво бављење уметношћу. Можда су заправо такве жене праве хероине. На ово контроверзно питање генијално је одговорио француски редитељ Леос Каракс филмом Холy Моторс који метафизички приказује живот данашњег уметника.
Будући да је прошла година заковала све, па и уметнике, како сте се ви изборили са „паузом” услед пандемије коронавируса?
Слушајући музику, пратећи лична размишљања и унутрашња преиспитивања, бавећи се својим сином. Ипак, имала сам и среће са наступима у доба короне. Имам утисак да, колико год Србија била мала земља, није изгубила дух и веома храбро је изнела бројне културне садржаје као што су Нео фестивал и многобројни пројекти у оквиру културних станица, односно Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”.
Зашто би, по вашем мишљењу, 2022. године сви требало да дођу у Нови Сад када он засија као Европска престонице културе?
Зато што је ова земља раскрсница многих култура и традиција, интересантног поднебља и изузетно лепих и даровитих људи.
